Timovi Heriot-Watt univerziteta i Take Root Bio razvili su proces koji pretvara slanu surutku iz proizvodnje sira u bioetanol — gorivo za vozila ili grejanje doma. Projekat, podržan od IBioIC-a, menja pristup surutci sa otpada na vrednu sirovinu, smanjujući troškove i ekološki pritisak. Razmatraju se mobilne proizvodne jedinice i hvatanje nusproizvoda poput metana i vodonika.
Surutka Kao Gorivo: Kako Nusproizvod Proizvodnje Sira Može Grejati Domove i Doneti Prihod
'Every resource matters,' says Kirk Siderman-Wolter - IBioIC/PA
Nusproizvod iz proizvodnje sira — slana surutka — uspešno je pretvoren u bioetanol, gorivo koje se može mešati sa benzinom ili koristiti za grejanje u kaminima i pećima. Projekat su realizovali istraživači sa Heriot-Watt univerziteta u saradnji sa kompanijom Take Root Bio, uz podršku Industrial Biotechnology Innovation Centre (IBioIC).
Ideja je jednostavna: umesto da se surutka tretira kao otpad koji stvara troškove i ekološke probleme, ona se posmatra kao sirovina koja može da ima tržišnu vrednost. Slana surutka sadrži mlečne šećere koje je moguće konvertovati u bioetanol putem biohemijskih procesa.
Kako funkcioniše proces
Istraživači su optimizovali fermentacione procese koji koriste šećere iz surutke za proizvodnju bioetanola. Proces takođe ostavlja sekundarni tok koji bi mogao da se povrati i ponovo iskoristi, a tim razmatra i hvatanje gasova nastalih tokom fermentacije — kao što su metan i vodonik — za dalju upotrebu u lancima proizvodnje hrane ili energije.
Zašto je ovo važno
U Ujedinjenom Kraljevstvu se godišnje proizvede oko 95.000 tona slane surutke iz proizvodnje sira. Pojedini proizvođači generišu desetine hiljada litara sedmično, što stvara značajne ekonomske i ekološke pritiske. Korišćenjem surutke kao sirovine mlekare mogu smanjiti troškove upravljanja otpadom i dobiti dodatni izvor prihoda.
"Uvek nas je zanimalo šta se dešava kada prestanete da gledate na nešto kao na otpad i počnete da pitate šta bi to drugo moglo postati," rekao je Kirk Siderman-Wolter, osnivač Take Root Bio.
Dr Liz Fletcher iz IBioIC ističe da je vrednost projekta u spajanju industrijske i akademske ekspertize kako bi se stvorila rešenja koja su istovremeno ekološki i komercijalno održiva. Dr Jane White sa Heriot-Watt univerziteta dodaje da su nusproizvodi iz prehrambene industrije često odlični kandidati za bio-bazirane procese vrednovanja.
Mogućnosti skaliranja
Tim razmatra i mobilne proizvodne jedinice koje bi se postavljale bliže izvorima surutke, čime bi se smanjili troškovi transporta i olakšalo širenje tehnologije. Takođe se istražuju opcije za sagledavanje pune ekonomske vrednosti procesa — od prodaje bioetanola do potencijalnog iskorišćenja sekundarnih tokova i uhvaćenih gasova.
Zaključak: Reč je o praktičnom primeru kružne ekonomije koji može da smanji opterećenje mlekara, doprinese smanjenju otpada i ponudi novu, lokalnu sirovinu za proizvodnju goriva i energije.
Pomozite nam da budemo bolji.
