Kina i Rusija su, prema izveštajima, povećale otvorenu podršku Iranu — od deljenja satelitskih podataka do integracije navigacionih sistema u dronove i isporuka protivvazdušnih sistema. To povećava preciznost iranskih napada i smanjuje efikasnost zapadnog elektronskog ometanja. Istovremeno, kineski uticaj na pomorske rute (Hormuz i Bab el-Mandeb) daje Pekingu značajne poluge za diplomatiju i kontrolu energetskih tokova. Sve to menja geopolitičku ravnotežu i može pojačati nestabilnost na tržištima energije.
Zašto su Kina i Rusija počele otvorenije da podržavaju Iran — šta to znači za SAD i globalnu naftu?
Why Have China and Russia Just Stepped Out Of The Shadows In The U.S.-Iran War?
Rat između SAD/Izraela i Irana već je dugo potencijalno pitanje proširenja, naročito zbog strateškog značaja Bliskog istoka kao glavnog rezervoara nafte i gasa. Do sada su saveznici Vašingtona i Tel Aviva uglavnom pružali obaveštajnu podršku i odbrambenu vazdušnu asistenciju, dok su Kina i Rusija Iranu nudile diplomatsku zaštitu, ekonomske linije preživljavanja i delimično deniabilnu vojnu pomoć.
Šta kažu izvori?
Prema izveštajima američkih obaveštajnih službi, Rusija je počela da deli satelitske snimke i podatke o pomeranjima američkih ratnih brodova i aviona u realnom vremenu, što je, kako se tvrdi, omogućilo Teheranu da izvrši preciznije raketne napade. Izvori takođe navode da su ruski navigacioni sistem GLONASS i kineski BeiDou-3 integrisani u neke iranske dronove i projektilne sisteme. Kombinacija sistema koji rade na različitim frekvencijama otežava standardno zapadno elektronsko ometanje i može povećati preciznost napada na daljinu.
Iz druge strane, obaveštajni podaci navode da Iran pregovara ili nabavlja do 400 kineskih prenosivih protivvazdušnih sistema (MANPADS). Ti sistemi, sa infracrvenim i ultravioletnim tražiocima, predstavljaju ozbiljnu pretnju za helikoptere, dronove i niskoleteću avijaciju zbog njihove prenosivosti i relativno kratkog vremena obuke. Ako su isporuke potvrđene, to bi moglo ograničiti američku dominaciju na niskim visinama u regionu.
Zašto je ovo važno za globalnu energetiku?
Direktna posledica po svetsko tržište energije leži u riziku zatvaranja ključnih morskih prolaza. Hormuški moreuz, kroz koji protiče do oko 30% svetske sirove nafte i približno 10% globalnog LNG-a, i Bab el-Mandeb, koji utiče na dodatnih ~12% sirove nafte i ~8% LNG, krucijalni su za kontinuitet snabdevanja. Iran ili njeni saveznici (uključujući hutije u Jemenu) mogu pojačati pritisak na te rute, što bi dovelo do pojačane volatilnosti cena i poremećaja snabdevanja.
Kina, kroz dugoročan 25-godišnji sporazum sa Iranom i investicije u lučke i infrastrukturne projekte u regionu (npr. Džibuti, Eritreja), ima ekonomske i političke poluge kojima može da utiče na ponašanje Teherana i njegovih saveznika. To Peking stavlja u ulogu potencijalnog posrednika, ali i igrača koji može da koristi energetske tokove za diplomatski pritisak.
Regionalne i geopolitčke implikacije
Ovo približavanje Pekinga i Moskve Iranu može da promeni ravnotežu moći u regionu: dok SAD javno upozoravaju na širenje sukoba i povremeno sarađuju sa regionalnim partnerima (npr. vazdušni udari uz koordinaciju sa Saudijcima), Kina i Rusija koriste kombinaciju vojne tehnologije, ekonomskih instrumenata i diplomatskih kanala da povećaju svoj uticaj.
Ključna napomena: Većina tvrdnji u ovom članku potiče iz obaveštajnih izveštaja i medijskih izvora; precizni obim podrške i konkretne isporuke često su teško proverljivi nezavisno i mogu se razlikovati između izvora.
Zaključno, otvorenija uloga Kine i Rusije — putem satelitskih podataka, integracije navigacionih sistema, isporuka PVO sistema i uticaja na pomorske rute — povećava rizik odvraćanja i pregovaračkog presinga u sukobu SAD–Iran. Posledice su direktne za regionalnu bezbednost, ali i za globalne cene i tokove energenata, što će uticati na odluke potrošača i državnih politika širom sveta.
Pomozite nam da budemo bolji.
