Nechirvan Barzani, predsednik poluautonomnog Regiona Kurdistan u Iraku, boravio je u ponedeljak u Damasku gde se sastao sa sirijskim predsednikom Ahmedom al‑Sharom. To je prva zvanična poseta iračkog kurdskog lidera Siriji od pada režima Bašara al‑Asada u decembru 2024. godine.
Teme razgovora
Barzani je doputovao sa visokorangiranom delegacijom i primljen je u Narodnom palatu. Prema izveštajima sirijske državne agencije SANA, razgovori su obuhvatili unapređenje bilateralnih odnosa, širenje ekonomske saradnje i koordinaciju oko regionalnih dešavanja. Predsedništvo Sirije navodi da su fokus bili način poboljšanja koordinacije, naročito u privrednom sektoru, kao i teme od zajedničkog interesa za regionalnu stabilnost.
"Razgovarali smo o značaju uloge Sirije u unapređenju mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu", rekao je Barzani u izjavi na X. Dodao je: "Pošto smo susedi, Sirija, Irak i Region Kurdistan dele mnoge zajedničke interese, i postoje velike mogućnosti za proširenje ekonomske saradnje radi međusobne koristi za sve naše narode."
Integracija SDF‑a i bezbednosni izazovi
Poseta se odvija u trenutku kada Damask nastoji da finalizuje integraciju Sirijskih Demokratskih Snaga (SDF) — kurdski predvođene formacije koja kontroliše ključne oblasti severoistočne Sirije, sa centrom u guvernoratu Al‑Hasakah — u državne institucije. Nakon niza vojnih promena i sporazuma, teritorijalni domet SDF‑a se smanjio sa vrha od oko jedne trećine Sirije na jezgro oko Hasake, nakon što su Raqqa i Deir ez‑Zor prešle pod upravu državnih organa.
U januaru su SDF i sirijska vlada parafirali sporazum o integraciji boraca SDF‑a u ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova, uz formiranje jedinica koje bi funkcionisale pod komandom sirijske vojske. Ipak, implementacija tog dogovora ostaje izazovna i praćena povremenim sukobima.
Sudbina zatvorenika i kampova
Jedna od ključnih tema bila je i sudbina zatvorenika i interno raseljenih lica u kampovima Al‑Hol i Al‑Ruj. U tim objektima trenutno se nalazi procenjeno oko 9.000 optuženih boraca ISIS‑a i gotovo 40.000 članova njihovih porodica iz više desetina država, što predstavlja težak međunarodni bezbednosni i humanitarni izazov čije upravljanje treba da preuzme Damask.
Granica, kontrabanda i iransko‑podržane formacije
Barzani i al‑Shara razgovarali su i o bezbednosti granice između Sirije i Iraka, uključujući mere za sprečavanje krijumčarenja narkotika i oružja, kao i o aktivnostima iransko‑podržanih milicija koje deluju duž iračko‑sirijske granice, posebno u oblastima pored Kurdistana u severnom Iraku.
Diplomatski kontekst i dalje korake
Erbil je tokom poslednjih meseci igrao važnu ulogu u pregovorima između Damaska i SDF‑a. Barzani je ranije u Erbilu ugostio komandanta SDF‑a Mazloum Abdija, a dve strane su dogovarale otvaranje sirijskog konzulata u regionalnoj prestonici. Nakon potpisivanja januarskog sporazuma zabeleženi su i konkretni koraci — ulazak državnih snaga u Al‑Hasakah i Al‑Qamishli, preuzimanje uprave nad aerodromom u Al‑Qamishliju i nekim naftnim poljima, kao i imenovanje kurdskog vojnog lidera Sipana Hema za pomoćnika ministra odbrane za istočni region.
Barzani je u izjavi istakao da se nada da će sporazum otvoriti put ka izgradnji ujedinjene Sirije i zaštiti prava Kurda i drugih komponenti kroz budući ustav, uključujući garancije za jezik i administrativnu autonomiju.
Poseta sledi niz diplomatskih susreta između dvojice lidera tokom protekle godine, uključujući susrete na marginama Antalya Diplomacy Foruma. Iako i dalje postoje povremeni sukobi u severoistočnoj Siriji, obe strane su iskazale spremnost da nastave rad na sprovođenju dogovora i postepenoj stabilizaciji regiona.
