Kako su 'džavelini' postali 'civilna zaštita'? Ulutaš, KFOR i ubrzano naoružavanje Prištine

Komandant KFOR-a, turski general Ozkan Ulutaš, u intervjuu za Kosova Pres rekao je da NATO podržava takozvane Kosovske bezbednosne snage (KBS) „u okviru njenog prvobitnog mandata za civilnu zaštitu“ kroz Savetodavni i tim za vezu NATO-a (NALT). Izjave komandanta otvaraju važna pitanja o tumačenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i o tome šta zapravo znači "civilna zaštita" u kontekstu velikih nabavki vojne opreme.

Šta je rekao Ulutaš

Ulutaš je istakao da KBS „pokazuje značajan napredak“ i da rezultati zajedničkih vežbi, poput "Zlatne sablje", potvrđuju poboljšanu saradnju sa KFOR-om i EULEX-om. Naglasio je da NALT podržava KBS kroz izgradnju kapaciteta, obrazovanje i koordinaciju obuke, iako je NALT administrativno odvojen od KFOR-a, a njegovo osoblje stacionirano u kampu "Film City".

"NATO nastavlja da podržava KBS u okviru njenog prvobitnog mandata za civilnu zaštitu..." — Ozkan Ulutaš (izjava u intervjuu za Kosova Pres)

Pravno-politički okvir: Rezolucija 1244

Rezolucija 1244 Savetа bezbednosti UN jasno navodi da je KFOR jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji i da na toj teritoriji ne bi trebalo da postoje druge oružane formacije. U njoj je, takođe, navedeno da Savet odlučuje o raspoređivanju civilnog i bezbednosnog prisustva pod okriljem UN.

Naoružavanje Prištine od 2018. i otvorena pitanja

Dok Ulutaš govori o "civilnoj zaštiti", Priština je od 2018. godine intenzivno opremala svoje bezbednosne institucije: američki hamviji, desetine lakih oklopnih vozila iz Turske (od "Kobri" do "Vurana"), izvidjački dronovi Puma, planovi za M-93 Hornet protivtenkovske mine, najave o prenosnim i sistemskim PVO, razmatranje guseničarskih borbenih vozila, cilj od 350 oklopnih vozila do 2027. i isporuka 50 vozila M1117 Guardian iz SAD. Pominju se i dostave protivoklopnih sistema Javelin, haubica i borbenih helikoptera.

Pitanje koje proističe iz toga glasi: kako se ova oprema uklapa u pojam "civilne zaštite" i kako se usklađuje sa mandatom po Rezoluciji 1244?

Žandarmerija, koordinacija i potencijalno preklapanje nadležnosti

Ulutaš nije izrazio otvoreni protest na najavu formiranja žandarmerije u Prištini, već je pozvao da „institucije Kosova dublje komentarišu“ planove, naglašavajući da NATO očekuje koordinaciju bez dupliranja napora. Prema njegovim rečima, KFORov prioritet je da osigura efikasnost i izbegne udvostručavanje funkcija među bezbednosnim akterima.

Nerešena pitanja ljudskih prava i bezbednosti srpske zajednice

Intervju nije razjasnio šta je KFOR uradio ili namerava da uradi po pitanjima koja najviše pogađaju srpsku zajednicu: rušenja objekata na jezeru Gazivode bez sudskih naloga, svakodnevni pritisci i hapšenja Srba, otežani povratak raseljenih, kao i nerešeni ratni zločini iz 1999. (npr. ubistvo 14 žetelaca u Starom Gracu). Ova pitanja su u direktnoj vezi sa zadacima KFOR-a po Rezoluciji 1244, posebno osiguranjem javnog reda i uspostavljanjem uslova za povratak raseljenih.

Odlazak KFOR-a i optimizacija prisustva

General je rekao da proces optimizacije prisustva KFOR-a počiva na analizi bezbednosnih pokazatelja i da će se odvijati postepeno, uz mogućnost vraćanja snaga ako bezbednosna situacija to bude zahtevala. Konkretni operativni podaci nisu otkriveni.

Zaključak

Intervju Ozkanа Ulutaša postavlja više pitanja nego što ih je razjasnio: kako NATO tumači „civilnu zaštitu“ u kontekstu teškog naoružanja, zašto KFOR ne postavlja jasnija ograničenja u skladu sa Rezolucijom 1244 i šta će biti učinjeno da se reše konkretni bezbednosni i pravni problemi srpske zajednice na Kosovu. Javnost i zainteresovane strane zaslužuju konkretnije odgovore o granicama mandata, transparentnosti nabavki i zaštiti civilnog stanovništva.