Ovog leta požari u Francuskoj i Španiji izazvali su veliku humanitarnu i ekološku krizu: preko 200.000 ljudi evakuisano je u Francuskoj, a procenjuje se da su milioni životinja stradali ili ugroženi. Klimatske promene i suša pretvorile su vegetaciju u lako zapaljivo gorivo, dok pepeo i hemikalije zagađuju vodu i tlo. Posebna zabrinutost postoji za sporo pokretne vodozemce, poput zapadne pajkače, čija je populacija već značajno opala.
Požari u Francuskoj i Španiji Pretvaraju Staništa u „Pustaru Pepela“ — Milioni Životinja Ugroženi
A black redstart returned to the Pilat Regional Natural Park in France two days after wildfires destroyed several acres.Romain Doucelin, Sipa, AP Images
Ovog leta šumski požari koji haraju Evropom posebno su snažno pogodili Francusku i Španiju, stvarajući ne samo humanitarnu, već i ozbiljnu ekološku krizu. Samo u Francuskoj više od 200.000 ljudi je evakuisano, četvorica vatrogasaca su poginula, a u Španiji je najmanje 13 osoba izgubilo život.
Uzrok: Klimatske promene i suša
Klimatske promene su, prema stručnjacima, glavni faktor koji je povećao intenzitet i učestalost požara. Kako objašnjava Stefan Rahmstorf iz Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime, povišene temperature čine vazduh "žednim" — topliji vazduh zadržava više vlage i time isušuje tlo i biljke, pretvarajući vegetaciju u lako zapaljivo gorivo.
Razmjeri štete u prirodi
U okolini Bordoa izgorelo je oko 42.000 hektara — više od 100.000 akri — ostavljajući velike površine spaljene pustoši. Grégoire Loïs iz Nacionalnog muzeja prirodne istorije kaže da izgoreno područje izgleda "kao Pompeja" i naziva ga "pustarom pepela".
Direktne i indirektne posledice po životinje
Stručnjaci ističu da su posledice razorne i raznovrsne: male životinje koje su izgubile šumsko ili žbunasto sklonište — kao što su krtice, ježevi i gušteri — postaju lak plen bez kamuflaže, dok su insekti koji su njihov izvor hrane često istrijebljeni.
Céline Sissler-Bienvenu, stručnjakinja za reagovanje u katastrofama koje pogađaju životinje, upozorava na dodatne rizike: "Mnoge životinje kreću ka urbanim sredinama u potrazi za hranom, što dovodi do porasta sudara s vozilima i drugih konflikata s ljudima." Pepеl i hemikalije od sredstava za gašenje takođe zagađuju vodu i tlo, što može izazvati dugoročne zdravstvene probleme, uključujući reproduktivne smetnje.
"To je ekološka katastrofa," kaže Céline Sissler-Bienvenu.
Posebna briga za vodozemce i reptile
Naučnici su posebno zabrinuti za vrste koje se sporo kreću ili žive u zemlji. Loïs napominje da jelena i odrasle ptice mogu pobjeći brže, dok reptili i vodozemci često ne uspevaju da izbegnu plamen.
Jedan od ugroženih primera je zapadna pajkača (Pelobates cultripes), naveden kao ranjiv na IUCN Crvenoj listi. Ova noćna, poluzemaljska žaba već se suočava sa padom populacije za više od trećine u poslednjih ~20 godina zbog gubitka staništa, invazivnih vrsta i sudara sa vozilima. Požari mogu dodatno ugroziti preostale lokalne populacije.
Ipak, postoji i tračak nade: kao zakopane životinje, pajkače žive u brlogu koji može biti do metar dubok, pa su neke jedinke mogle preživeti ako su bile dovoljno duboko i ako je požar prošao brzo bez mnogo zapaljive suve mase na tlu. Loïs je podelio i primer slike obične žabe pronađene u pepelu koja pokušava da se snađe — znak da neke jedinke mogu opstati.
Šta sledi?
Flora i vegetacija obično se obnavljaju posle kiša, ali oporavak životinjskih populacija može trajati dugo. Restauracija staništa, kontrola invazivnih vrsta i monitoring ugroženih populacija biće ključni za dugoročno obnavljanje biodiverziteta u pogođenim regionima.
Zaključak: Požari su izazvali masovne ljudske evakuacije i velike gubitke u prirodi. Dok je obnova biljaka moguća s promenom vremenskih prilika, oporavak fauna, posebno ranjivih vodozemaca poput zapadne pajkače, zahteva ciljane napore i vreme.
Pomozite nam da budemo bolji.
