Dvе studije u časopisu Current Biology pokazuju da medvedi i planinski lavovi aktivno izbegavaju ljude: medvedi beže na zvuk ljudskih glasova, a lavovi planiraju kretanje da bi izbegli gužve. Zbog toga su napadi na ljude izuzetno retki; broj povređenih od groma u Severnoj Americi premašuje broj napada nekih velikih grabljivaca. Ljudi mogu doprineti koegzistenciji prilagođavanjem ponašanja i poštovanjem prirodnih staništa.
Ljudi — predator koji plaši i medvede i planinske lavove
(Cris Cantón/Moment/Getty Images)
Divljina Severne Amerike krije neke od najsnažnijih grabljivaca — smeđi i crni medvedi čije su šape smrtonosne, kao i planinski lavovi koji se kreću gotovo nečujno. Međutim, dve nove studije objavljene u Current Biology pokazuju da upravo ljudi predstavljaju pretnju koju i ti vrhunski predatori nastoje da izbegnu.
Mountain lions rarely attack humans. (Kathleen Reeder Wildlife Photography/Moment/Getty Images)
Šta su studije otkrile?
Istraživanja iz Aljaske i Santa Cruza pokazuju da ovi sisari ne reaguju samo kad nas sretnu — već menjaju svoje ponašanje kako bi smanjili susrete sa ljudima.
YouTube Thumbnail
Medvedi i zvuci
U studiji koju je vodio Philip Manlick (USDA Forest Service) naučnici su postavili senzore i zvučnike pored potoka gde se medvedi hrane lososom. Kad su se aktivirali snimci galebljeg krika, motora ili ljudskih glasova, kamere su beležile reakcije medveda. Rezultati su bili jasni:
Top left: A cinnamon-colored black bear and her cub flee after hearing human voices. Top right: Brown bears on alert after hearing engines from an off-highway vehicle. Bottom left: A bald eagle eats a freshly caught meal from the nearby stream, ignoring the control sounds of gull calls. Bottom right: A black bear continues to eat a salmon, ignoring the gull calls at a control site. (Forest Service photos)
- Medvedi su dvostruko češće bežali na zvuk motora u odnosu na kontrolne zvuke galebova.
- Na snimke ljudskog glasa bežali su gotovo deset puta češće.
Planinski lavovi i prostorno planiranje
Studija Johna Morgana (UC Santa Cruz) analizirala je šest godina GPS-podataka od 36 obeleženih planinskih lavova i uporedila ih sa anonimnim podacima iz aplikacije Strava koja pokazuje intenzitet pešačkog i biciklističkog saobraćaja na stazama. Planinski lavovi nisu samo reagovali na neposrednu prisutnost ljudi — oni su predviđali kada će ljudi biti prisutni i proaktivno izbegavali te lokacije i termine.
YouTube Thumbnail
Ekološke posledice
Ovakavo izbegavanje ima šire značenje. Na primer, medvedi često prenose ulovljene ribe u šumu, gde ostaci doprinose plodnosti tla i utiču na čitav niz ekosistemskih procesa. Ako medvedi napuštaju hranilišta zbog ljudskog prisustva, to menja tok nutrijenata i može imati dalekosežne posledice.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Brojevi i kontekst
Statistički pregled pokazuje koliko su napadi na ljude retki: smeđi (grizli) medvedi u Severnoj Americi u proseku napadnu oko 11,4 ljudi godišnje; planinski lavovi 4–6 ljudi godišnje; za crne medvede registrovano je 63 smrtna ishoda od 1900. do 2009. godine. Za poređenje, u SAD i Kanadi oko 580 ljudi godišnje biva pogođeno gromom — što brojčano znatno premašuje napade nekih velikih grabljivaca.
"Otkrića menjaju narativ o sukobu ljudi i karnivora," piše ekolog Oswald Schmitz u svom osvrtu, napominjući da ljudi imaju odgovornost da oblikuju pejzač tako da omoguće koegzistenciju.
Šta možemo da uradimo?
Studije sugerišu da ljudi mogu pomoći smanjenju sukoba i zaštiti divljih životinja ako prilagode svoje ponašanje: držati se obeleženih staza, držati pse na povodcu u osetljivim područjima, izbegavati prilazak mestima gde se životinje hrane ili odmaraju, i planirati aktivnosti tako da ne prikravaju ili prete strategijama izbegavanja koje životinje koriste.
Ove preporuke pomažu i ljudskoj bezbednosti i očuvanju prirode — životinje već mnogo rade da izbegnu nas, a mi treba da učinimo svoj deo posla kako bismo održali ravnotežu ekosistema i smanjili opasne susrete.
Pomozite nam da budemo bolji.
