SpaceX-ov drugi stepen Falcon 9, težak oko 8.800 funti, udario je u Mesec brzinom od oko 5.400 mph, stvarajući krater koji bi mogao biti širok ~100 stopa i dubok do 16 stopa. Spektroskopija VLT-a identifikovala je oblak natrijuma i litijuma nakon udara, a JPL je potvrdio 100% verovatnoću impakta. Lunar Reconnaissance Orbiter treba da dostavi pre- i posle-snimke u narednih nedelju-dve dok naučnici analiziraju izbačeni materijal radi uvida u geologiju i moguće naslage leda.
SpaceX Falcon 9: Drugi Stepen Udario U Mesec — Krater Do 16 Stopa, Spektroskopija Otkrila Natrijum i Litijum
The full moon is seen over Sydney, Australia, on July 29, 2026. / Credit: Izhar Khan/Getty Images
Rani jutarnji udar drugog stepena rakete SpaceX Falcon 9, mase oko 8.800 funti, potvrdili su naučnici: komponenta je u sredu rano udarila u Mesec u retkom primeru veštačkog sudara sa lunarnom površinom.
Raketa je bila duga približno 45 stopa i široka oko 12 stopa. Prema procenama, sudar se dogodio brzinom od oko 5.400 milja na sat i imao je energiju ekvivalentnu skoro 3 tone TNT-a. Krater koji je mogao da nastane procenjuje se na oko 100 stopa u širinu i do 16 stopa u dubinu.
Kako je otkriven sudar
Very Large Telescope (VLT) u Čileu pomoću spektroskopije zabeležio je emisiju natrijuma i litijuma koja je povezana s udarom, što su naučnici iskoristili kao dokaz da je kolizija zaista nastupila. Nezavisni astronomi su prvobitno identifikovali putanju boostera koristeći javno dostupne podatke, a Centar za posmatranje objekata blizu Zemlje (CNEOS) pri Jet Propulsion Laboratory (JPL) u Kaliforniji kasnije je potvrdio da drugi stepen ima "100% šansu" da udari u Mesec.
Reakcija SpaceX i NASA
Julianna Scheiman, direktorica SpaceX-ovih NASA Science i Dragon programa, izjavila je da je kompanija postupila u skladu sa važećim pravilima i propisima pri odlaganju drugog stepena nakon lansiranja, te da su kombinacija solarne aktivnosti i gravitacionih uticaja kroz vreme promenili putanju objekta ka Mesecu. SpaceX je istakao da radi na odgovornom upravljanju ostacima hardvera u svemiru i da je sarađivao sa NASA na optimalnom rešenju kada je to bilo moguće.
NASA je navela da udar nije predstavljao nikakvu opasnost za Zemlju i da se očekivalo da će se dogoditi u blizini kratera Einstein i Bell. Buduće snimke pre i posle udara treba da napravi Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO); NASA očekuje da će slike biti dostupne nakon jednog do dve nedelje.
Zašto je ovaj sudar važan
Udari u Mesec — bilo prirodni meteoroidi ili veštački objekti — predstavljaju retku priliku za proučavanje reakcije lunarnih površinskih slojeva. Iako je masa ovog objekta veća od većine prirodnih impaktora, njegova brzina je bila relativno manja. Posmatranje izbačenog materijala (ejecta) i eventualnih gasova ili pare može pomoći naučnicima da bolje razumeju geologiju Meseca i prisustvo vode ili leda ispod površine.
U ovom slučaju, očekivalo se da će zbog toga što se sudar dogodio na osvetljenoj strani Meseca biti teško ili nemoguće zabeležiti bljesak udara običnim teleskopima. Ipak, spektroskopska detekcija natrijuma i litijuma omogućava prikupljanje korisnih podataka o sastavu i dinamici izbačenog materijala.
Kontekst i istorija veštačkih udara
Prvi veštački objekat koji je udario u Mesec bio je sovjetski u 1959. Tokom Apolla misija delovi američkih letelica su namerno pali na površinu između 1969. i 1972. Japan, Evropa i druge agencije takođe imaju istoriju planiranih ili slučajnih sudara. Godine 2009. NASA-ina misija LCROSS namerno je srušila deo raketnog stepena u trajno zasenčen krater da bi proverila prisustvo vodenog leda; taj eksperiment je potvrdio postojanje leda na južnom polu Meseca.
Šta sledi: Naučnici će analizirati podatke spektroskopije i slike koje pošalje LRO kako bi procenili tačne dimenzije kratera, količine izbačenog materijala i eventualne tragove vode ili leda. Ova saznanja mogu doprineti boljem planiranju budućih misija i bezbednijem upravljanju ostacima u svemiru.
Pomozite nam da budemo bolji.
