Iran Pojačava Unutrašnju Kontrolu Dok Sukob Tinje: Pogubljenja, Zatvaranja i Cenzura Interneta

Iranske vlasti su, dok diplomatski napori da okončaju sukob sa SAD i Izraelom ostaju neizvesni, pojačale unutrašnje bezbednosne mere širom zemlje — naročito u Teheranu. U poslednjim nedeljama vidljiv je intenzivniji nadzor, hapšenja, javne kazne i zatvaranja poslovnih i kulturnih prostora koje vlasti smatraju nepoštovanjem ''islamskih normi''.

Šta se dešava na terenu

Snage bezbednosti, uključujući i versku policiju, pojačale su sprovođenje obaveznog hidžaba, prinudna zatvaranja kafića, teretana i knjižara, kao i pritisak na studente, advokate, umetnike i druge intelektualce. Državni aparat sprovodi i zaplene imovine, ograničenja pristupa internetu i strože kontrole medija kako bi ugušio kritičke glasove.

Javna pogubljenja i optužbe: Vlada navodi da je tokom januarskih nemira poginulo 3.117 ljudi, većinom u noćima 8. i 9. januara. U jednom šokantnom incidentu, dvojica mladića javno su obešeni u Isfahanu 28. jula; optužbe uključuju moharebeh (''rat protiv Boga'') i 'korupciju na Zemlji', povezane sa navodnim paljevinama i smrtnim ishodima pripadnika snaga bezbednosti.

U tom predmetu već su izvršene dodatne smrti, a još osam optuženih čeka kaznu smrti. Prijave nezavisnih organizacija navode zabrinutost zbog brzih i zatvorenih sudskih postupaka, kao i navoda o pritiscima nad porodicama i mogućem zlostavljanju pritvorenih.

Reakcije međunarodne zajednice

Visoki komesar UN za ljudska prava Volker Türk izjavio je da je od 19. marta izvršeno najmanje 56 pogubljenja po optužbama vezanim za nacionalnu bezbednost, uključujući 27 slučajeva povezanih sa januar­skim protestima, dok IHR (Iran Human Rights) navodi porast izvršenja za oko 68% — preko 1.600 slučajeva u 2025. godini. UN i međunarodne organizacije apeluju na obustavu smrtnih kazni i pozivaju na garantovanje prava na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja.

"Kako nacionalni zakoni trenutno stoje, nemoguće je učestvovati u protestu kritičnom prema državi bez rizika od odmazde i progona," naveli su nedavno UN eksperti.

Kontrola komunikacija i društvenog prostora

Tokom protesta vlasti su isključile globalni internet tri nedelje, a zatim ponovo prema izveštajima i na duži period od početka aktuelnog rata 28. februara. Iako je delimična konekcija vraćena, internet je spor i mnoge globalne platforme i servisi i dalje su blokirani. To je dodatno oslabilo mogućnosti mobilizacije i javne razmene informacija.

Na udaru su bile i kulturne i komercijalne tačke okupljanja: kafići u centralnom Teheranu, knjižare, privatni kulturni centri, teretane i restorani u gradovima kao što su Mashhad, Isfahan, Yazd i Rasht su privremeno ili trajno zatvarani.

Nacionalni kontekst i vlastiti narativ

Zvaničnici, uključujući vrh pravosuđa Gholam‑Hossein Mohseni‑Ejei i predstavnike IRGC-a, poručuju da su mere neophodne za održanje reda i nacionalne bezbednosti te da su brze i stroge presude sredstvo odvraćanja. Državni mediji često koriste termine poput "teroristi" i "nemiri" za privođene, dok vlast objašnjava da strane obaveštajne službe navodno podstiču nemire.

U takvoj klimi pritiska, domaće sindikalne i građanske organizacije, kao i međunarodni aktivisti, upozoravaju da represija može produbiti nezadovoljstvo i повеćati polarizaciju u društvu.

Zaključak

Dok sukob tinja i politički i bezbednosni pritisci rastu, Iran se suočava sa pogoršanjem građanskih sloboda i međunarodnom osudom zbog prakse smrtnih kazni i ograničenja javnog prostora. Pozivi UN i grupa za ljudska prava za moratorijum na egzekucije i otvaranje prostora za mirnu kritiku ostaju ključni zahtevi međunarodne zajednice.