Egzekucije u Iranu Ponovo Skoro Svakodnevne Dok Rat Zasenjuje Unutrašnju Represiju

Norveška organizacija Iran Human Rights (IHR) dokumentovala je najmanje 444 pogubljenja u Iranu od 1. januara do 31. jula 2026. godine, od kojih je vlast zvanično objavila samo 67. U julu je, prema izveštaju IHR-a, izvršeno najmanje 71 pogubljenje, među kojima je šest osoba označenih kao učesnici protesta.

Podaci i tipologija kazni

IHR napominje da je 377 slučajeva potvrđeno putem dve nezavisne izvora, dok više od 400 prijava nije uključeno jer još nije moglo biti verifikovano. Od 71 pogubljenja u julu: 36 su bile presude zbog ubistava, 26 zbog krivičnih dela vezanih za drogu, osam po bezbednosnim optužbama i jedno zbog silovanja. Tokom prvih sedam meseci 2026. IHR je dokumentovao i 28 pogubljenja povezanih sa protestima (26 iz januara 2026. i 2 povezana s pokretom "Woman, Life, Freedom"), 13 političkih zatvorenika iz zabranjenih grupa i 12 osoba optuženih za špijunažu.

Ukupno je 63 zabeležena slučaja klasifikovano kao optužbe iz oblasti nacionalne bezbednosti. Prema IHR-u, 227 ljudi je pogubljeno po qisas presudama (principu osvete u jednakom iznosu) zbog ubistava, a 143 su izvršene za droga-relatovana krivična dela. Među pogubljenima su bile 12 žene, 17 stranih državljana i najmanje 80 pripadnika etničkih manjina. Samo dva dokumentovana izvršenja bila su javna.

Tiha represija dok svet gleda rat

Direktor IHR-a, Mahmood Amiry-Moghaddam, ocenjuje da su egzekucije vraćene na skoro dnevni ritam. On upozorava da aktuelni vojni sukobi i međunarodni fokus na tenzije u regionu odvlače pažnju od unutrašnje represije, što režim može iskoristiti da pojača pritisak nadopunjavajući ga narativom nacionalne bezbednosti.

Iranian protesters hold letters spelling out ''Stop Execution'' as they gather at the Ergife Palace Hotel to condemn the silence of Western governments in the face of the growing wave of Iranian political executions, in Rome on July 16, 2026. (credit: Andreas SOLARO / AFP via Getty Images)

„Izgleda da se vraćamo na raniju praksu — imamo svakodnevna pogubljenja. Većina je zbog optužbi kao što su trgovina drogom ili ubistvo. Međutim, i egzekucije učesnika protesta se nastavljaju,“ rekao je Amiry-Moghaddam za The Media Line.

Anonimni izvor iz Irana ističe da su nepravedna pogubljenja i odsustvo fer suđenja trajna pojava, ali da je posebno bolna činjenica da međunarodna javnost i mediji, prema njegovom osećaju, sve manje obraćaju pažnju na te zloupotrebe.

Zatvori, novi zakoni i uticaj na društvo

IHR i sagovornici upozoravaju da su od početka sukoba sprovedene masovne pritvore i da su nove nacionalno-bezbednosne odredbe (usvojene prošle jeseni, posle 12-dnevnog sukoba prošlog leta) proširile mogućnosti vlasti da izriču teže kazne — uključujući i smrtne kazne za navodnu saradnju sa medijima iz inostranstva. Amiry-Moghaddam navodi da su u jednom zatvoru u Isfahanu identifikovali najmanje 70 osoba koje su na putu ka pogubljenju.

On ističe i širi efekat: ponovljena pogubljenja stvaraju atmosferu zastrašivanja koja utiče na slobodu govora i političku aktivnost, čak i kod ljudi koji nisu bili pritvoreni. Prema njegovim rečima, nakon talasa egzekucija vidljiv je strah od javnog istupanja koji ranije nije postojao.

Međunarodni odziv i političke posledice

Amiry-Moghaddam smatra da međunarodni akteri trenutno prioritet daju održanju regionalne stabilnosti i ekonomskim interesima (npr. slobodan prolaz kroz Hormuški moreuz, stabilnost cena nafte i gasa), pa ljudska prava iranskih građana gube na važnosti u diplomatskoj agendi. On poziva Evropu i druge da ponovo podignu političku cenu za represivne politike Teherana, ne da odlučuju o iranskoj budućnosti, već da povećaju spoljne konsekvence za masovne represivne prakse.

Zaključno, IHR-ovi podaci i izjave za ovaj tekst pokazuju da, uprkos ratnim sukobima koji privlače globalnu pažnju, u Iranu i dalje traju privođenja, suđenja i pogubljenja — često pod velom nacionalne bezbednosti i sa značajno manjim međunarodnim interesovanjem nego ranije.