Crna Gora Na Pragu Trilateralnog Vojnog Mehanizma? Šta Znamo Do Sada

List "Politika" izveštava da postoje kontakti o mogućem pristupanju Crne Gore vojno-bezbednosnom mehanizmu koji su initiirali Zagreb, Tirana i Priština potpisivanjem zajedničke deklaracije o odbrambenoj saradnji u martu 2025. Za sada nema javno objavljenog zvaničnog poziva ili odluke Vlade Crne Gore, ali serija sastanaka i vežbi ukazuje da su institucionalni kanali među ovim akterima već aktivni.

Ključni događaji i operacionalizacija saradnje

Hrvatska, Albanija i Priština su 18. marta 2025. potpisale deklaraciju kojom su predvidele jačanje interoperabilnosti, zajedničke obuke, saradnju odbrambenih industrija, razmenu informacija i koordinaciju protiv hibridnih pretnji. Tokom 2026. saradnja je prešla i na operativni nivo: u januaru je u Zagrebu održan sastanak direktora za odbrambenu politiku i naoružanje, a u februaru su se u Skadru sastali načelnici Generalštabova Albanije i Hrvatske i komandant Kosovskih bezbednosnih snaga, kada je dogovorena priprema konkretnih trilateralnih vojnih vežbi.

Aktivnosti u regionu

Crna Gora formalno nije član trilaterarnog mehanizma, ali učestvuje u nizu paralelnih struktura u kojima su prisutni isti akteri. Posebno je značajna Američko-jadranska Povelja (A5), čiji su članovi SAD, Hrvatska, Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, dok Priština učestvuje kao posmatrač.

U martu su predstavnici Ministarstva odbrane Crne Gore učestvovali na sastanku političkih direktora A5, gde su teme bile regionalna otpornost, hibridne pretnje i civilno-voja saradnja. Pod hrvatskim predsedavanjem, aprila su u Zagrebu i Udbini prisustvovali i predstavnici oružanih snaga Hrvatske, Albanije i Crne Gore, uz posmatračko prisustvo predstavnika Prištine. U junu su iste strukture učestvovale i u međunarodnoj sajber vojnoj vežbi "Combined Adriatic Cyber Endeavour 2026".

Ranije, tokom američkih vežbi "Defender 25" i "Immediate Response 25", aktivnosti su sprovođene na teritorijama Hrvatske, Albanije, Crne Gore i Kosova, uz učešće oružanih snaga savezničkih i partnerskih zemalja. Sve to pokazuje postojeću vojnu interoperabilnost i koordinacione kanale u regionu.

Politički i društveni kontekst u Crnoj Gori

Unutrašnje okolnosti u Crnoj Gori mogu otežati javno objašnjenje eventualnog priključenja trilaterarnom formatu. Značajan deo stanovništva nacionalno se izjašnjava kao srpski, Srpska pravoslavna crkva ima veliko poverenje, a Srbija ostaje bliska većini građana. Zbog toga bi javno predstavljanje novog odbrambenog aranžmana kao odgovora na "pretnju iz Beograda" verovatno naišlo na otpor.

Prema izvorima "Politike", politička, medijska i društvena priprema morala bi da prethodi svakom formalnom koraku. U delu crnogorskog javnog prostora već se decenijama naglašavaju teme o navodnom mešanju Srbije i potrebi zaštite institucija, što bi moralo biti uzeto u obzir pri svakoj odluci o novim bezbednosnim aranžmanima.

Zaključak

Ni jedan od pomenutih događaja sam po sebi ne dokazuje da je odluka o pristupanju Crne Gore trilaterarnom formatu već doneta. Međutim, postoje institucionalni kanali, vojne vežbe i mehanizmi interoperabilnosti koji olakšavaju eventualno političko proširenje bez potrebe za izgradnjom novog sistema od nule. Ako dođe do bilo kakvog formalnog koraka, on će gotovo sigurno biti rezultat dugotrajnije unutrašnje političke pripreme i međunarodnih konsultacija.