Studija objavljena 29. jula u Journal of Ecotourism pokazuje da turisti koji hrane zečeve na Okunoshimi privlače divlje svinje koje sada jedu ostatke hrane, pretražuju leševe i ponekad love žive zečeve. Zečevi na ostrvu potiču od evropskih domaćih jedinki, a njihova brojnost je porasla zbog turističkog hranjenja. Istraživači preporučuju stroža pravila hranjenja, monitoring populacije i edukaciju posetilaca i zvaničnika.
Na 'Ostrvu Zečeva' Turisti Pretvaraju Divlje Svinje U Lovce: Studija Upozorava
Wild baby rabbits and mother rabbits on Okunoshima Island, Hiroshima, JapanCredit: Shutterstock
Okunoshima, poznato kao "Ostrvo Zečeva" u prefekturi Hiroshima, privlači posetioce zbog hiljada slobodno lutajućih zečeva kojima turisti često daju hranu. Nova studija upozorava da ta praksa menja ponašanje lokalne faune i preti da preoblikuje ekosistem ostrva.
Rad objavljen 29. jula u Journal of Ecotourism otkriva da su divlje svinje (Sus scrofa) počele da koriste ostatke hrane koje ostavljaju posetioci, da pretražuju leševe zečeva, a u nekim zabeleženim slučajevima i da love žive zečeve, prema izveštaju Popular Science i prenosu Phys.org.
Japanese wild boar (Sus scrofa) in JapanCredit: Shutterstock
„Kad smo prvi put saznali da je divlja svinja napala živog zeca, bili smo iznenađeni,“ kaže Shingo Kaneko, koautor studije i ekolog sa Fukushima University. „Divlje svinje su poznate kao lešinarske, ali ih obično ne smatramo aktivnim predatorima koji love žive jedinke.“
Studija podseća da zečevi na Okunoshimi nisu autohtoni — potiču od evropskih domaćih zečeva koje su ljudi doneli na ostrvo, gde je tokom Drugog svetskog rata bilo korišćeno kao testno poligono za bojni otrov. Zahvaljujući turističkom hranjenju i ostavljanju hrane, populacija zečeva porasla je iznad nivoa koje bi prirodni ekosistem podržao.
Visoka gustina zečeva i prisustvo turista, navode istraživači, privlače divlje svinje u iste zone i povećavaju učestalost susreta među vrstama. Iako su zabeleženi incidenti predacije još iz 2017. godine, autori ukazuju da su posledice turističkog hranjenja šire: vrane i crni milan takođe iskorišćavaju ostatke hrane i leševe, dodatno menjajući lokalnu mrežu interakcija između vrsta.
Two brown rabbits on Okunoshima Island Takehara City, Hiroshima Prefecture, JapanCredit: Shutterstock
Preporuke i implikacije
Autori studije ne fokusiraju se isključivo na predaciju već na širu poruku: neodgovorno hranjenje divljih životinja može tiho preurediti inače stabilne ekosisteme. Tim pod rukovodstvom Kaneka predlaže strože propise o hranjenju posetilaca, kontinuirano praćenje brojnosti zečeva i stanja vegetacije, kao i edukativne programe za turiste i lokalne vlasti kako bi se ublažili negativni efekti.
Kaneko zaključuje da je stupanj interakcije između ljudi, divljih svinja i zečeva na ostrvu iznenađujući i da izolovana sredina Okunoshime otkriva događaje koji se retko viđaju drugde — pouka o tome koliko turizam može promeniti prirodne zajednice.
Izvori: Journal of Ecotourism (objava 29. juli), Popular Science, Phys.org, People.
Pomozite nam da budemo bolji.
