Hobotnice menjaju boju i teksturu kože pomoću trostrukog sloja ćelija — kromatofora, iridofora i leukofora — i papila koje oblikuju površinu. Dnevne hobotnice mogu promeniti izgled i stotine puta dnevno, i to iako su funkcionalno daltonističke. Moguća objašnjenja uključuju U-oblik zjenica koje izazivaju hromatsku aberaciju i prisustvo opsina u koži koji omogućavaju direktno osećanje svetlosti.
Hobotnice Imitiraju Boje Iako Ne Vide Boje — Kako To Rade?
Common octopus in large sea water aquarium© Fotokon/Shutterstock.com
Cephalopodi su majstori kamuflaže: lignje, sipe i hobotnice u tren oka menjaju boju i teksturu kože. Dnevna hobotnica, jedna od najimpozantnijih vrsta, može izgled promeniti i stotine puta dnevno — zabeleženo je i najmanje 1000 promena u sedam sati — i tako se gotovo potpuno stopiti s okolinom.
Kako menjaju boju?
Sposobnost promene boje naziva se metahroza. Cephalopodi to rade zbog lova, skrivanja i komunikacije, ali i tokom sna — tokom aktivnijih faza sna njihova boja može postajati izraženija, što ukazuje da su promene deo složenih moždanih procesa.
Octopuses are known to turn white while sleeping.©OkGo1981/Shutterstock.com
Tri sloja koji prave boju
Brze i precizne promene moguće su zahvaljujući specijalizovanim ćelijama poređanim u tri sloja:
- Kromatofori — na površini, sadrže elastične pigmentne kesice (crna, braon, crvena, žuta, narandžasta) koje se šire ili skupljaju i menjaju vidljivi ton kože.
- Iridofori — reflektujući sloj s proteinskim pločicama koji daje iridiscentne nijanse plave, zelene i zlatne.
- Leukofori — raspršuju svetlost i stvaraju bele mrlje koje pomažu u uklapanju boja sa ambijentalnim osvetljenjem.
Tekstura: papile i mišići
Pored boje, cephalopodi menjaju i teksturu kože pomoću papila — malih izbočina koje se podižu ili spljošte kontrolom radijalnih mišićnih vlakana. Kombinacijom boje i volumena papila hobotnica može dočarati pesak, koral, alge ili oštre stene i tako postići gotovo savršenu iluziju.
Despite being functionally color blind, octopuses have U-shaped pupils which may help them detect wavelengths in a different way than traditional color receptors.©scubadesign/Shutterstock.com
Kako to rade kad su daltonističke?
Najzanimljiviji deo je to što mnoge vrste, uključujući hobotnice, deluju funkcionalno daltonistički — nemaju tipičan spektar kolor-receptora kakav imaju ljudi. Ipak, postoje verodostojne hipoteze koje objašnjavaju njihovu preciznost:
- U-oblik zjenica može izazvati hromatsku aberaciju, pri čemu različite talasne dužine svetlosti fokusiraju na različitim udaljenostima na retini; menjanjem akomodacije cephalopodi potencijalno mogu detektovati spektar bez više tipova fotoreceptora.
- Koža cephalopoda sadrži opsine — proteine osetljive na svetlost koji se obično nalaze u oku — što sugeriše da koža sama može meriti intenzitet i talasnu dužinu svetlosti i doprinositi usklađivanju boje sa okolinom.
Praktične posledice
Ova sofisticirana kombinacija boje, refleksije i teksture omogućava hobotnicama da izbegnu grabljivice, zaslede plen i komuniciraju signalima koje ljudi teško opažaju. Primer komunikacije su karipske grebenaste lignje koje menjaju boje da privuku ženke ili otjeraju mužjake, pa čak i boje tela podele dijagonalno radi istovremenih poruka.
Zaključak: Iako ne “vide” boje kao ljudi, hobotnice koriste napredne biološke i optičke mehanizme — kombinovane u koži i oku — kako bi precizno imitirale boje i oblike svoje sredine.
Pomozite nam da budemo bolji.
