Astronauti na ISS‑u često prijavljuju promene čula mirisa usled dve glavne činjenice: pomeranja telesnih tečnosti prema glavi u bestežinskom stanju, što prouzrokuje stalnu zapušenost nosa, i uniformnosti mirisa u zatvorenom prostoru, koja dovodi do olfaktorne adaptacije. NASA testira mirise predmeta pre slanja kako bi sprečila olfaktornu saturaciju i rizike poput curenja amonijaka ili požara. Po povratku na Zemlju mirisi mogu delovati intenzivnije, dok se druge fizičke funkcije adaptiraju sporije.
Kako svemirske misije menjaju čulo mirisa astronauta — zašto mirisi na ISS‑u blede, a na Zemlji postaju «opojni»
NASA
Od 2000. godine astronauti borave na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) na višemesečnim misijama, a mnogi su s vremenom zabeležili neobične promene u čulu mirisa. Iako rigoroza naučna istraživanja još uvek nisu opsežna, iskustva posada otkrivaju zanimljive uzorke: tokom boravka u orbiti mirisi često deluju prigušeno, dok po povratku na Zemlju mogu postati intenzivniji, čak i „opojni“.
Zašto se miris menja u svemiru?
Glavni razlozi su dva:
NASA
- Efekti mikrogravitacije na telo: u bestežinskom stanju dolazi do pomeranja tečnosti prema glavi — krv i drugi telesni fluidi se nagomilavaju u gornjem delu tela. To stvara osećaj stalne zapušenosti nosa, slično hroničnoj prehladi, što prigušuje miris i ukus.
- Uniformnost mirisne sredine na ISS‑u: stanica je zatvoren, kontrolisan prostor sa ograničenim setom zaliha i opreme. Kada su mirisi stalni i nepromenljivi, mozak ih „zanemaruje“ — fenomen poznat kao olfaktorna adaptacija ili saturacija.
Različita iskustva među astronautima
Neka svedočenja ukazuju na smanjen osećaj mirisa i ukusa, dok drugi astronauti opisuju intenzivnije senzacije ili čak specifičan „miris svemira“ neposredno nakon svemirskih šetnji. Bivši astronaut NASA‑e Doug Wheelock je rekao:
"Vaš osećaj mirisa i ukusa je prigušen u svemiru. Čeznuo sam za aromom lišća, trave, cveća i stabala. Kada se vratite na Zemlju, one su bukvalno opojne."
Bezbednosna briga: testiranje mirisa pre slanja
Da bi se izbegla olfaktorna saturacija i moguće opasnosti u zatvorenom prostoru, NASA u White Sandsu procenjuje mirise predmeta pre nego što se pošalju na ISS. Neprijatni ili jaki mirisi u stanici predstavljaju rizik — mogu izazvati mučninu kod posade i otežati detekciju opasnih mirisa, kao što su amonijak ili dim.
NASA
Povratak na Zemlju: intenzivniji mirisi i spora readaptacija
Po povratku, čulo mirisa i ukusa se obično relativno brzo vraća, ali druge telesne funkcije trebaju više vremena. Nakon misija od šest meseci i duže, astronauti često prijavljuju mučninu zbog potrebe vestibularnog sistema za re‑prilagođavanjem gravitaciji. Takođe su zabeleženi umor, otečena i bolna stopala i noge, pa čak i iritacije kože usled ponovnog kontakta sa tkaninama. Chris Hadfield je, na primer, opisao kako je morao da prilagodi način govora jer je tokom leta naučio da „govori sa bestežinskim jezikom".
Šta ovo znači za buduće misije?
Razumevanje promena čula mirisa važno je za zdravlje i bezbednost posada — kako zbog kvaliteta života u svemiru (npr. uživanje u hrani), tako i zbog ranog otkrivanja rizika (curenje gasova, dim). Dalja istraživanja potrebna su da bi se utvrdile individualne razlike, dugoročni efekti i najbolji načini za ublažavanje tih promena.
Zaključak: promene mirisa na ISS‑u su kombinacija fizioloških efekata mikrogravitacije i adaptacije mozga na ujednačenu mirisnu sredinu. Po povratku na Zemlju, mirisi često bivaju intenzivniji, dok druge telesne prilagodbe traju duže.
Pomozite nam da budemo bolji.
