Tim Univerziteta Delaware montira CTD senzore na kratkoplavi mako i modre ajkule kako bi prikupljali profile provodljivosti, temperature i dubine svaki put kada ajkula izroni. Cilj je bolje mapiranje toplotnog sadržaja gornjeg mešovitog sloja okeana — ključnog faktora za jačinu uragana — naročito u slabo pokrivenom području Mid-Atlantic Bight. Nakon redizajna montaže 2025. postignut je prvi uspešan prenos, a sledeće misije i integracija podataka u meteorološku infrastrukturu planirani su za leto 2026.
Ajkule Pružaju Podatke Koji Mogu Poboljšati Prognoze Intenziteta Uragana
shark
Tim Univerziteta Delaware postavlja CTD senzore na kratkoplavi mako i modre ajkule kako bi, svaki put kada jedinka izroni, poslao seriju podataka satelitima. Cilj je popuniti praznine u merenju stanja ispod površine okeana—posebno toplotnog sadržaja gornjeg mešovitog sloja—koji direktno utiče na to koliko snažan uragan može postati pre nego što stigne do obale.
Kako sistem funkcioniše
CTD tagovi beleže Conductivity (provodljivost, povezana sa slanoćom), Temperature (temperatura) i Depth (dubina). Senzor je montiran na leđnu peraju ajkule i čuva merenja dok životinja ne izroni; kada peraja probije površinu, antena uspostavi vezu sa satelitima i pošalje profil temperature i provodljivosti vode.
Zašto je to važno za prognoze uragana
Istraživače posebno zanima toplotni sadržaj gornjeg mešovitog sloja okeana, jer toplija voda u tom sloju predstavlja "gorivo" za intenzitet uragana. Precizniji podaci o temperaturi i strukturi vodenog stupca u priobalnim i šelf zonama, kao što je oblast Mid-Atlantic Bight, mogu pomoći modelima da bolje predvide jačinu oluje pre udara u kopno.
Tehnički izazovi i dosadašnji napredak
Prve oznake postavljene 2023. na dve modre ajkule imale su mehanički problem: antena nije ostajala iznad vode tokom izrona pa nije bilo pouzdanog prenosa. Tim je redizajnirao nosač koristeći čvrstu kućišnu konstrukciju oblikovanu prema prednjem rubu peraje kako bi antena ostala iznad površine tokom surfacing-a.
Photo Credit: Wirestock Creators via Shutterstock
„Inženjerski izazov bio je dizajnirati montažu koja će pouzdano držati antenu izvan vode tokom izrona“, rekao je Aaron Carlisle, glavni istraživač Projekta i profesor na School of Marine Science and Policy Univerziteta Delaware.
U maju 2025. redizajnirani tagovi su postavljeni na dve jedinke kratkoplavog makoa; jedna od njih je uspešno prenela CTD profile i poziciju na površini, što predstavlja prvi potvrđeni prenos profila sa ovih vrsta duž istočne obale SAD.
Istorija i planovi za budućnost
Ideja korišćenja životinja kao mobilnih platformi za prikupljanje okeanskih podataka postoji više od dve decenije (program Univerziteta u Majamiju je počeo 2001). Rad tima iz Delawarea gradi na tim naporima i na dokazima iz nedavnih studija, uključujući 2024. rad koji pokazuje da salmon ajkula može generisati više profila u kratkom periodu.
Do sada nijedan ajkulski profil nije direktno upotrebljen u operativnim prognozama uragana, ali tim sarađuje sa MARACOOS-om na rutiranju podataka iz označenih ajkula u meteorološku infrastrukturu. Planirane su najmanje dve dalјe misije za leto 2026. kako bi se povećao broj i pokrivenost profila.
Šta to znači za obalne zajednice
Ako se sistem pokaže kao pouzdan i integriše u operativne modele, obalnim zajednicama od Severne Karoline do Masačusetsa mogao bi da omogući ranije i preciznije procene potencijalnog jačanja uragana pre udara u kopno, što bi unapredilo pripremu i otpornost.
„Radimo ka globalnom sistemu u kome morske životinje rutinski doprinose podacima u realnom vremenu. To je dugoročna vizija koja zahteva mnogo pokušaja i grešaka“, rekao je Carlisle.
Ključne tačke: odabir vrsta je zasnovan na učestalosti izrona i pouzdanosti prenosa (kratkoplavi mako se prosječno izroni gotovo dva puta dnevno); tehnološki napredak iz 2025. godine omogućio je prvi uspešan prenos; planovi uključuju dodatna testiranja i integraciju u meteorološke sisteme do leta 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
