USC istraživanje objavljeno u Nature Communications pokazuje da vagus nerv prenosi signale iz creva do hipokampusa i time podstiče oslobađanje acetilholina, što pomaže kodiranju novih sećanja. Efekat zavisi od nutritivne vrednosti hrane — visokokalorične masne i slatke namirnice pojačavaju odgovor, dok niskokalorične zamene ne daju isti efekat. Hronična visokokalorična ishrana može dugoročno oslabiti formiranje sećanja, što povezuje lošu ishranu s ranim neurohemijskim promenama koje se viđaju u Alchajmerovoj bolesti.
Otkriće Veze Creva i Hipokampusa Moglo Bi Pomoći U Borbi Protiv Demencije
Scientists know that obesity, poor diet and metabolic disorders such as diabetes are associated with cognitive decline, say researchers. Michael Reichel/dpa
Tim istraživača sa University of Southern California (USC) otkrio je mehanizam kojim vagus nerv — glavna nervna veza između creva i mozga — utiče na formiranje novih sećanja. Rezultati, objavljeni u časopisu Nature Communications, pokazuju da signali iz creva pojačavaju oslobađanje neurotransmitera acetilholina u hipokampusu, ključnoj regiji za učenje i pamćenje.
Studija i ključni nalazi
U eksperimentima na pacovima istraživači su zabeležili talasno povećanje acetilholina u hipokampusu neposredno nakon obroka. Taj hemijski signal pomaže mozgu da bolje kodira nove iskustva i informacije. Važno je da je odgovor bio senzibilan na nutritivnu vrednost hrane: pacovi koji su konzumirali visokokalorične namirnice bogate šećerima ili mastima pokazali su jaču memorijsku aktivnost, dok su slatke, ali niskokalorične zamene izazvale slabiji odgovor.
Kad je komunikacija vagus nerva bila prekinuta, ovaj akutni porast acetilholina se poništio, što dodatno ukazuje na ključnu ulogu vagusa u prenošenju signala iz creva do hipokampusa.
Logan Lauer (USC): Verujemo da se ovaj mehanizam razvio da životinjama pomogne da zapamte važne informacije o izvorima hrane.
Hronične posledice i veze sa demencijom
Iako akutni efekat nutritivno bogate hrane podstiče pamćenje, tim je otkrio i zabrinjavajući zaključak: hronična izloženost visokomasnoj i visokokaloričnoj ishrani dugoročno smanjuje sposobnost formiranja sećanja. To je u skladu sa prethodnim saznanjima da gojaznost, loša ishrana i metabolički poremećaji poput dijabetesa povećavaju rizik od kognitivnog pada.
Kanoski: Ometanje acetilholinske signalizacije u hipokampusu jedna je od najranijih neurohemijskih promena koje se viđaju u Alchajmerovoj bolesti.
Implikacije i ograničenja
Otkriveni mehanizam otvara dve važne mogućnosti: 1) terapijski pristupi koji ciljaju vagus nerv, kao što je stimulacija vagusa, mogli bi potencijalno pojačati pozitivne efekte gut‑brain signala; i 2) promene u ishrani mogu biti deo strategije za očuvanje pamćenja. Međutim, treba naglasiti da su do sada podaci dobijeni na životinjskom modelu. Potrebne su dodatne studije kod ljudi pre nego što se mogu doneti kliničke preporuke.
Ukratko, istraživanje povezuje nutritivne signale iz creva sa kratkoročnim poboljšanjem kodiranja sećanja putem acetilholina, ali i sa dugoročnim rizikom od narušenih kognitivnih funkcija kod kontinuirane ishrane bogate mastima i kalorijama. Dalja istraživanja će utvrditi koliko su ovi nalazi prenosivi na ljude i kako ih moguće iskoristiti u prevenciji i lečenju neurodegenerativnih bolesti.
Pomozite nam da budemo bolji.
