Primirje 'Funkcioniše', Ali Za Stanovnike Je 'Zatvor': Život U Južnom Libanu

NAQOURA, Liban — Dok su automobili napredovali jugozapadnom obalom Libana, putnike su dočekale neobične zastave: žuto-zelena zastava Hezbolaha, crveno-belo-zelena trobojka Irana i, nekoliko milja od granice, plavo-bela zastava Izraela. Atmosfera opreznosti i ograničenja postaje svakodnevica za one malobrojne koji su ostali u pojasu koji kontrolišu izraelske snage.

„Okrenite se nazad,“ upozorio je jedan izraelski vojnik megafonom na engleskom jeziku, kada je konvoj crkvenih zvaničnika i humanitarnih radnika, uz dozvolu UN mirovnjaka, pokušao da poseti tri mesta unutar oblasti pod izraelskom kontrolom. Konvoj, organizovan uz međunarodnu koordinaciju, morao je da se povuče i traži novo odobrenje.

Život pod kontrolom

Stanovnici južnog Libana već mesecima žive pod ograničenjima kretanja. Izraelski zvaničnici kažu da tampon zona od oko 75 milja dužine i šest milja širine služi da se razmontira infrastruktura Hezbolaha i spreče napadi na sever Izraela. U praksi to znači dozvole za ulazak i izlazak, kontrolisane rute i čestu prisutnost vojnih patrola.

„Zarobljeni smo u zatvoru,“ kaže Ayoub Khreish, gradonačelnik Ain Ebela, pretežno hrišćanskog grada sat vremena istočno od Naqoure. „Čak i ambulantna kola moraju dobiti dozvolu. Vozimo i molimo se.“

Politika i diplomatski napori

Prema izveštajima, bilo je pokušaja diplomatskog rešenja koje bi uključivalo razoružavanje Hezbolaha uz postepeno povlačenje izraelskih snaga iz delova Libana, ali na terenu takav sporazum nije doveo do olakšanja svakodnevnog života. Izraelski zvaničnici su najavili fazna povlačenja u pojedinim „pilot-zonama“, ali su takođe naglasili spremnost za dugoročnu prisutnost u drugim delovima južnog Libana.

U međuvremenu su napadi i uzvraćanja na jugu nastavili da se dešavaju, a izraelske snage su pojačale udare tamo gde tvrde da je bilo kršenja primirja. Političke izjave i karte koje su ponekad kružile u javnosti dodatno su podgrejale zabrinutost lokalnog stanovništva o budućem statusu tog područja.

Humanitarna situacija

Humanitarni konvoji organizovani su kroz Ujedinjene nacije i nevladine organizacije — među njima i francusko-pariska katolička grupa L'Oeuvre d'Orient — i od marta su poslali više od deset konvoja pomoći. Ipak, uslovi su fluidni: neke pošiljke prolaze bez zastoja, a druge čekaju dozvole ili se suočavaju s preprekama.

U Ain Ebelu problemi sa snabdevanjem i prekidi servisa podižu cene osnovnih namirnica — prema gradonačelniku, cene su značajno više nego u Bejrutu — dok poljoprivrednici moraju tražiti odobrenja da bi otišli na svoja polja. Udari i prepirke na terenu, kako tamošnji građani navode, uplašili su i pčele koje su bile važan izvor prihoda za lokalne proizvođače meda.

Uloga UN i perspektiva

Konvoji i praćenje situacije često su u pratnji UN mirovnjaka, ali njihov mandat ističe na kraju godine, a nije jasno ko će preuzeti njihovu ulogu ako mandat ne bude produžen. Lokalni predstavnici i strani oficiri upozoravaju da je ključ za opstanak zajednica stabilan pristup osnovnim uslugama i sigurnosti — te da bez pravne i dugoročne političke rešenja stanovništvo ostaje izloženo rizicima.

„Oni žele da žive, da žive u miru,“ rekao je pukovnik Maxime Laudet, oficir francuskog kontingenta UN, opisujući raspoloženje preostalih stanovnika. „Njihov zahtev je vrlo jednostavan: da mogu da žive bezbedno i s dostojanstvom na svojoj zemlji."

Dok međunarodne inicijative pokušavaju da održe primirje i uspostave mehanizme pomoći, realnost na kopnu ostaje kompleksna — s ograničenjima kretanja, humanitarnim potrebama i političkim nesigurnostima koje definišu svakodnevicu ljudi koji su odlučili da ostanu u južnom Libanu.