Kraj mandata UNIFIL-a: Liban Hitno Traži UN‑Podržanu Zamenu Da Sačuva Suverenitet

Bejrut — Liban se suočava s hitnim problemom dok mandat Ujedinjenih nacija za privremenu snagu u Libanu (UNIFIL) ističe krajem godine. Vlada i brojni poslanici pokušavaju da obezbede nastavak međunarodnog prisustva na jugu kako bi sačuvali zaštitu civilnog stanovništva i pregovaračku poziciju države u odnosu na Izrael.

Pozadina

UNIFIL je formiran 1978. godine, a znatno je proširen nakon rata 2006. godine kako bi nadgledao povlačenje izraelskih snaga i podržao uspostavljanje libanske državne vlasti na jugu. Poslednjih decenija njegova prisutnost bila je ključna za relativnu stabilnost duž Plave linije — sve dok sukobi 2023–2026. nisu ponovo potresli region.

Zašto je pitanje sada hitno

Mandat UNIFIL-a ističe krajem godine, a Liban, koji je dobio peticiju 86 poslanika, intenzivno lobira za to da misija ostane ili da se uspostavi nova međunarodna sila pod okriljem UN-a. Izrael i Sjedinjene Države pritiskaju za okončanje trenutne misije; Izrael optužuje UNIFIL za nesprovođenje Rezolucije 1701, dok SAD favorizuju rešenja van UN okvira.

Ograničenja i optužbe

UNIFIL je često kritikovan, naročito od strane Izraela, koji tvrdi da mirovna misija nije sprečila jačanje Hezbollahovih kapaciteta. Zvanični predstavnici UN-a i lokalni sagovornici podsećaju da mandat UNIFIL-a nikada nije ukljuĉivao aktivno razoružanje Hezbollaha niti pravo na upad u privatne objekte bez dozvole.

„Uloga mirovnjaka nije bila da prisilno sprovode Rezoluciju 1701, već da podrže strane, nadgledaju i izveštavaju o njenoj primeni“, izjavila je portparolka UNIFIL-a Kandice Ardiel.

Šta je UNIFIL zaista postigao

Prema posmatračima i zvaničnicima poput penzionisanog general-majora Abdul Rahmana Chehaitlija, UNIFIL je u mnogim prilikama intervenisao kako bi sprečio eskalacije i omogućio najduži period relativne stabilnosti duž Plave linije od 2006. do 2023. Međutim, mirovnjaci nisu mogli sprečiti sukobe kada su strane odlučile da se bore.

Posledice povlačenja

Povlačenje UNIFIL-a bi značilo gubitak nezavisnog svedoka događaja na terenu i smanjenje međunarodnog legitimiteta prisustva koje štiti Liban u pregovorima o povlačenju Izraela. Rat koji je izbio 2023–2026. otkrio je široku mrežu podzemnih tunela i položaja Hezbollaha južno od reke Litani; mirovnjaci su prijavljivali lokacije od ranije, ali bez ovlašćenja za upad u privatne objekte ili suočavanje sa naoružanim grupama.

Prema podacima libanskog Ministarstva informacija, izraelska kampanja od 8. oktobra 2023. do danas bila je kobna za civile: 8.915 poginulih i 30.543 ranjena, uz masovna razaranja duž južnih granica.

Moguće opcije

Liban pregovara sa evropskim državama o mogućem obnavljanju međunarodne prisutnosti. Analitičari, uključujući Davida Wooda iz International Crisis Group, smatraju da bi najpoželjnija opcija bila nova snaga koja radi pod mandatom Saveta bezbednosti UN-a — to bi dalo međunarodnu legitimnost i zaštitu snagama, kao i veću šansu da dobiju pristanak Izraela i SAD.

Chehaitli upozorava: „Bilo koja nova snaga bez međunarodnog pokrića ostaviće Liban na milost Sjedinjenim Državama i Izraelu.“

Zaključak

Dok Liban pokušava da obnovi suverenitet i osigura povlačenje izraelskih snaga, pitanje međunarodnog nadzora ostaje presudno. Bez Ujedinjenih nacija ili druge široko prihvaćene međunarodne instance, Liban bi mogao ostati izložen političkim pritiscima i bez adekvatnog garantnog mehanizma za sigurnost na jugu.