Rok za UNIFIL: Neizvesna budućnost mirovnjaka na jugu Libana i rizik bezbednosnog vakuuma

Bejrut — Kako se približava kraj mandata UNIFIL-a krajem godine, prisustvo međunarodnih mirovnih snaga na jugu Libana ostaje predmet intenzivne debate. Region je devastiran ratom sa Izraelom od 2023. godine, u kojem su poginule hiljade ljudi, a međunarodna i domaća podrška za prisustvo mirovnjaka i dalje postoji, iako je sledeća misija najverovatnije manja i povezana sa širim regionalnim aranžmanom.

Iako bi, nakon isteka mandata UNIFIL-a, mogla biti formirana druga međunarodna misija, mnogi analitičari očekuju smanjenje broja trupa i veću ulogu regionalnih i bilateralnih sporazuma. Libanski politički naučnik Imad Salamey ističe da stabilnost zahteva „državnu vlast i monopol nad oružjem u Libanu, povlačenje izraelskih snaga i poštovanje libanske suverenosti, kao i iransko nemešanje u libanske poslove”.

Mandat, očekivanja i realnost

UNIFIL je osnovan 1978. i bio je često kritikovan zbog nemogućnosti pune primene Rezolucije 1701 iz 2006. godine, koja predviđa povlačenje izraelskih snaga iza Plave linije, raspoređivanje Libanskih oružanih snaga na jugu i razoružanje Hezbolaha južno od reke Litani. Međutim, UNIFIL nikada nije imao ovlašćenja da silom sprovede ovu rezoluciju — njegova primarna uloga bila je nadzor, izveštavanje, koordinacija i podrška LAF-u.

"UNIFIL nikada nije formiran sa ovlašćenjima da silom nametne Rezoluciju 1701 ni jednoj strani. Njegov mandat je uglavnom zavisio od nadzora, izveštavanja, koordinacije i pomoći Libanskim oružanim snagama," rekao je Imad Salamey za Al Jazeeru.

Marginalizacija UNIFIL-a i pilot-zone

Odluka o nepokretanju novog mandata usledila je nakon promena u stavu Sjedinjenih Država i Izraela, koji su u praksi marginalizovali UNIFIL u okviru novog dogovora. Izrael i Liban su 26. juna postigli okvirni sporazum o uspostavljanju "pilot-zona" — područja u koja bi se Izrael povukao, a kontrolu preuzela Libanska armija uz nadzor razoružavanja Hezbolaha. UNIFIL nema formalnu ulogu u tim zonama, što analitičari povezuju sa američkim i izraelskim pritiskom.

David Wood iz International Crisis Group upozorava da isključivanje UNIFIL-a ima svoje posledice: u prošlosti je misija često posredovala u deeskalaciji sukoba i dekonfliktovala napete situacije između libanske i izraelske vojske — primer je pucnjava tokom primene pilot-zone u Zawtar al-Gharbiyehu.

Moguće alternative i rizici

Kako mandat UNIFIL-a opada, neke zemlje su spremne da doprinesu novim snagama, ali predložene alternative biće znatno manje. Jedan od predloga je povratak uloge UN Truce Supervision Organization (UNTSO), koja bi bila mnogo manja od UNIFIL-a (UNIFIL je na vrhuncu imala oko 15.000 pripadnika, dok je u junu 2026. brojala približno 7.000).

U junu je generalni sekretar UN Antonio Guterres Savetu bezbednosti ponudio tri opcije sa rasponom snaga od oko 900 do 3.000 vojnika. Analitičari naglašavaju da je teško proceniti efikasnost bilo koje međunarodne sile dok se ne razjasni širi bezbednosni okvir između Izraela i Libana.

Postoji realna bojazan od bezbednosnog vakuuma: ako Savet bezbednosti dopusti prazninu između isteka UNIFIL-ovog mandata i formiranja nove misije, njeno naknadno popunjavanje može postati izuzetno teško i rizično po stabilnost региона.

Zaključak

Stručnjaci zaključuju da nijedna vojna ili mirovna misija sama po sebi ne može zameniti političko rešenje koje bi uključivalo povlačenje izraelskih snaga i razoružanje Hezbolaha. Bez takvog širokog političkog i regionalnog dogovora, smanjenje uloge UNIFIL-a i preraspodela odgovornosti rizikuju da ostave jug Libana ranjivim na nove sukobe.