Milijarde za Kima: Kako rast ekonomije Severne Koreje jača režim dok narod ostaje gladan

Severna Koreja beleži značajan porast prihoda iz inostranstva od početka ruske invazije na Ukrajinu, što je dodatno učvrstilo položaj lidera Kima Jong Una — ali daleko od toga da su ti novci stigli do većine stanovništva.

Šta se dogodilo

Prema dostupnim procenama, prihodi Severne Koreje iz inostranstva porasli su na oko 22 milijarde dolara u poslednja četiri godine, što je višestruko više nego u prethodnom periodu. The Wall Street Journal nazvao je zemlju jednom od neočekivanih "ekonomskih priča" 2026. godine, uz rast od približno 3,5%.

Odakle dolazi novac

Glavni izvori povećanih prihoda su:

• Vojna podrška Rusiji — procenjuje se da je Severna Koreja od 2024–2025. isporučila veliki deo municije koju je Rusija koristila (uključujući oko 120 raketa i milione artiljerijskih i minobacačkih granata) i poslala hiljade vojnika; ukupan prihod iz te saradnje procenjuje se na oko 14 milijardi dolara.
• Trgovina i pomoć iz Kine — Kina čini do 95% spoljne trgovine Severne Koreje; obim dvostrane trgovine porastao je za skoro 20% u tekućoj godini, uz uvoz robe kao što su perike, proizvodi za negu kose i tungsten ruda.
• Tajne operacije i rad u inostranstvu — Kancelarija 39 (Office 39) i drugi mehanizmi stvaraju devize kroz ilegalne i polulegalne aktivnosti, trgovinu oružjem, narkoticima, sajber-kriminal (navodno krađa kriptovaluta vredna oko 2 milijarde dolara u 2025.) i izvoz radne snage, koji donosi približno 500 miliona dolara godišnje.

Modernizacija Pyongyanga, ali ne i života većine

Delovi Pjongjanga su doživeli brzu modernizaciju: luksuzni restorani, visoki soliteri, električni automobili i savremene tehnologije vidljivi su u prestonici. Međutim, većina stanovništva živi u teškim uslovima: oko 17 miliona ljudi smatra se da živi u ekstremnom siromaštvu, dok su oko 11 miliona pothranjena prema procenama UN agencija.

Crna ekonomija, tržišta i represija

Od 1990-ih jangmadang (crno/polulegalno tržište) postao je ključ za preživljavanje mnogih. Režim je početno tolerisao te pijace, ali je tokom pandemije 2020. pokrenuta snažna kampanja protiv njih. Prema izveštajima, granične mere su postajale ekstremne, a mnoge privatne aktivnosti su pritisnute natrag u državne kanale, što je ograničilo prihode običnih građana i usmerilo više sredstava ka režimu.

Kancelarija 39 i koncentracija bogatstva

Kancelarija 39 navodno upravlja slušnim fondovima porodice Kim i elita; njena vrednost se procenjuje na milijarde dolara (neke procene do ~5 milijardi). Profiti iz tajnih struktura dodatno jačaju ličnu moć i luksuz Kima — satelitski snimci ukazuju na palate, vilu, kolekciju luksuznih automobila, privatni avion i jahtu.

Geopolitičke posledice

Ovaj ekonomski pomak ima širu geopolitičku dimenziju: zaoštravanje odnosa i rast saradnje sa Rusijom je smanjilo relativnu zavisnost od Kine, ali Peking i dalje ostaje ključan partner sa velikim udelom u trgovini. Kinesko-severnokorejski susreti u 2026. i obnavljanje saobraćaja (vozovi, letovi) ukazuju na pokušaje Kine da održi uticaj.

Zaključak

Severna Koreja je nakon rata u Ukrajini stekla značajne izvore prihoda koji su konsolidovali režim i obogatili elitu. Međutim, najveći deo stanovništva nije profitirao — siromaštvo i pothranjenost ostaju rašireni, dok su tržišni kanali za preživljavanje ugroženi represivnim merama. Ekonomski rast je, dakle, pre svega rast moći režima, a ne poboljšanje životnog standarda većine građana.

Napomena: Brojke i procene potiču iz javno dostupnih izvora, uključujući izveštaje medija, izjave ukrajinske vlade i procene međunarodnih agencija i istraživača.