Još više Trump–Kim „ljubavi“? Šta danas znamo o Severnoj Koreji

Predsednik SAD Donald Trump tvrdi da je severnokorejski lider Kim Jong Un uzvratio na njegove "gestove" i pohvalio njihov odnos, dan nakon što su SAD smanjile obim zajedničkih vojnih vežbi sa Južnom Korejom. Analitičari upozoravaju da se položaj Pjongjanga učvrstio zahvaljujući podršci Rusije i Kine, kao i povratu ekonomskog rasta.

Veze sa Rusijom

Severna Koreja je aktivnije uključena u međunarodne sukobe, pre svega kroz podršku Rusiji u invaziji na Ukrajinu. Stručnjaci navode da je Pjongjang stekao dragoceno borbeno iskustvo i da je to donelo i ekonomske i vojne koristi: izvoz povezan s odbrambenom industrijom, pojačana proizvodnja i širi transportni tokovi sa Rusijom.

Hong Min (Korea Institute for National Unification): "Severna Koreja je dobila praktično iskustvo u gotovo svim aspektima modernog ratovanja—kopno, vazduh, more i dronovi."

Ministarstva odbrane Južne Koreje i SAD upozorila su da će saveznici prilagoditi obuku trupa zbog iskustva koje su neke severnokorejske jedinice stekle tokom sukoba u Evropi.

Trump i Kim — od samita do neizvesnosti

Trump se sastao sa Kimom tri puta tokom svog prvog mandata i u jednom trenutku javno izjavio da su "zaljubljeni" — susreti su bili visoke vidljivosti, ali nisu doneli trajni sporazum o denuklearizaciji. Sam Trump je čak rekao da Severna Koreja "nekako" ima nuklearni kapacitet, a ostaje neizvesno da li će Kim prihvatiti dalji dijalog bez obećanog trajnog ukidanja sankcija.

Analitičari ističu da ruska i kineska podrška osnažuje Pjongjang i umanjuje motivaciju za brzo vraćanje na pregovarački sto bez značajnijih ustupaka.

Probe raketa i vojne vežbe

Pjongjang je odgovorio na jačanje japanske odbrane i regionalne tenzije ispaljivanjem balističkih projektila. Sever često kritikuje godišnje zajedničke vežbe SAD i Južne Koreje kao probe za invaziju i u prošlosti je tempirao lansiranja raketa upravo tokom tih manevara.

SAD su i dalje prisutne u Južnoj Koreji sa oko 28.500 vojnika, što predstavlja dugogodišnji stub regionalne bezbednosti od kraja Korejskog rata 1950–53. Drugi partneri u regionu, uključujući Tajvan, osećaju pritisak da povećaju izdvajanja za odbranu zbog rastućih tenzija u regionu.

Ekonomija u oporavku

Prema proceni Banke Koreje, ekonomija Severne Koreje porasla je za više od 3% i to treću godinu zaredom u 2025. godini, delom zahvaljujući većoj ekonomskoj saradnji s Rusijom. Veći izvoz oružja, dolazak ruskih turista i poboljšani transportni putevi doprineli su rastu u građevinarstvu i uslužnom sektoru.

Kina ostaje ključni ekonomski partner i izvor diplomatske podrške. Bilateralna trgovina se posle pandemije oporavila i približila se vrednosti od oko 3 milijarde USD, pri čemu mediji često ističu prosečan izvoz kao što su perike i drugi potrošački proizvodi.

Seul, napori za pomirenje i odbacivanje

Predsednik Južne Koreje Lee Jae Myung od dolaska na vlast u junu 2025. favorizuje politiku angažovanja prema Severu. Uprkos tim naporima, Pjongjang je odbacio ponude za dijalog, nazvao Seul "najneprijateljskijim" i proglasio sebe "nepovratnom" nuklearnom silom.

Seul je prilagodio strategiju — umesto isključive denuklearizacije, prioritet je sada zaustavljanje daljeg širenja nuklearnih aktivnosti Pjongjanga. Stručnjaci smatraju da Južna Koreja i dalje može igrati konstruktivnu ulogu ukoliko pregovori SAD–Severna Koreja budu obnovljeni, ali postoji rizik da Pjongjang bude sve više samostalan u odnosima sa velikim silama.

Zaključak

Severna Koreja je u poziciji veće spoljnopolitičke snage nego ranije, ojačana vojnim iskustvom i većom ekonomskom razmjenom sa Rusijom i Kinom. Ipak, tenzije na Korejskom poluostrvu ostaju visoke zbog raketnih proba, politike odbacivanja ponuda za dijalog i neizvesnosti u pogledu budućih sankcija i pregovora.