Kuvajt je pola godine nakon izbijanja sukoba u Zalivu suočen sa ozbiljnom naftnom krizom jer blokada i napadi u blizini Hormuškog tjesnaca ograničavaju izvoz. Zemlja zavisi od nafte za preko 90% prihoda i nema cevovode koji zaobilaze tjesnac, što je čini strateški ranjivom. Zvaničnici kažu da je povratak na predratne nivoe moguć za 2–3 meseca ako se otvori prolaz kroz Hormuz, ali produžetak sukoba produbljuje ekonomske rizike.
Bez Zamene: Budućnost Kuvajta Zavisna Od Sudbine Hormuškog Tjesnaca
Oil has long been the bedrock for Kuwait's economy -- where more than 90 percent of government revenue and nearly all of its export earnings rely on the reliable sale of crude (-)
Pola godine od početka sukoba u Zalivu, Kuvajt se suočava sa najvećom naftnom krizom u decenijama — izvozne količine sirove nafte znatno su opale dok su borbe i napadi na morske puteve onemogućili normalnu plovidbu kroz Hormuški tjesnac.
Nafta je i dalje temelj kuvajtske ekonomije: više od 90% državnih prihoda i gotovo ceo izvoz zavise od stabilne prodaje nafte. Kuvajt poseduje oko 6% svetskih rezervi, ali, za razliku od suseda poput Saudijske Arabije i UAE, nema cevovode koji zaobilaze Hormuz — pa su njegove isporuke praktično primorane da prolaze kroz spornu vodenu arteriju.
Kriza u naftnom sektoru
Državna kompanija Kuwait Petroleum Corporation (KPC) ubrzo je po izbijanju sukoba proglasila force majeure, a obaveštenje je ukinuto tek u junu. KPC je pretrpeo i direktne udare — sedište kompanije je u aprilu pogođeno dronom, pa je menadžment privremeno radio iz alternativnih prostorija.
„Bez sumnje, ovo je najteža i najveća kriza sa kojom se suočio naftni sektor Kuvajta od invazije 1990. godine“, rekao je izvršni direktor KPC-a Shaikh Nawaf Saud Al-Sabah.
Pre rata, Kuvajt je proizvodio nešto više od 2,6 miliona barela dnevno, sa planom da do 2040. dostigne 4 miliona barela dnevno. Zvaničnici kažu da bi se proizvodnja mogla vratiti na predratne nivoe za 2–3 meseca ukoliko se osigura nesmetan prolaz kroz Hormuz — ali upozoravaju da produžetak sukoba dramatično povećava ekonomske rizike.
Život i mere predostrožnosti
Uprkos pritiscima, Kuvajtci pokazuju otpornost: noću su ugašena svetla na mnogim energetskim objektima, postavljene su skele oko velikih rezervoara, a deo nafte smješten je i u skladištima izvan regiona kako bi se ublažile kratkoročne posledice prekida izvoza.
Preliminarni zvanični podaci pokazuju da je kuvajtska ekonomija u prvom kvartalu 2026. pala za 4,6% godišnje, dok je BDP naftnog sektora smanjen za 12,5%. Analitičari upozoravaju da dostupni podaci verovatno ne odražavaju u potpunosti punu štetu, jer obuhvataju uglavnom prvi mesec sukoba.
Amena Bakr iz kompanije Kpler ocenjuje da je zavisnost Kuvajta od Hormuza postala strateška ranjivost: "Zemlja ima finansijske rezerve da izdrži privremeni šok, ali što duže rat traje, to je izloženost većoj i dugoročnijoj šteti."
Kao krunu opasnosti, šef KPC-a upozorava: „Nema zamene“ za slobodnu plovidbu kroz Hormuz — bez nje, rizik od nove globalne energetske krize brzo raste.
Pomozite nam da budemo bolji.
