Rastu Rusi Gubici i Ekonomski Pritisak — Da Li Se Priprema Nova Mobilizacija?

Fotografija: Na oglasnom plakatu u Sankt Peterburgu stoji natpis «Usluga po ugovoru», uz reklamirane plate do 7 miliona rubalja godišnje (≈87.045 USD) i od 210.000 rubalja mesečno (≈2.611 USD).

Nakon više od četiri godine rata, Rusija beleži velike ljudske i materijalne gubitke koji dodatno opterećuju ekonomiju i društvo. Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) objavio je izveštaj prema kojem je Ruska Federacija pretrpela oko 1,4 miliona žrtava na bojnom polju, uz prosečno približno 30.000 ruskih gubitaka mesečno tokom 2026. (CSIS).

Analize Instituta za proučavanje rata (ISW) ukazuju da, uprkos intenzivnim ofanzivama na proleće i leto 2026, Rusija nije ostvarila operativno značajan napredak na frontu. Istovremeno, materijalni gubici su veliki: Business Insider navodi da je Ukrajina oštetila ili uništila oko polovinu ratnih brodova ruske flote na Crnom moru i da je Rusija izgubila najmanje dve trećine svojih tenkova od početka invazije.

Ekonomsku štetu prate pad prihoda od nafte i gasa u vrednosti desetina milijardi dolara (Atlantic Council) i višemilijardne posledice sankcija međunarodne zajednice. Napadi dronovima na rafinerije doprinose rastu cena goriva i logističkim problemima unutar Rusije, dok su neke turističke destinacije i avionske linije povremeno pogođene prekidima.

Politički odgovor i spekulacije o mobilizaciji

U Kremlju se, prema izveštajima (Meduza, ISW), razmatraju opcije za moguću novu mobilizaciju, navodno kao reakcija nakon izbora za Državnu dumu. Putin je već proglasio delimičnu mobilizaciju u septembru 2022. (oko 300.000 rezervista), nakon čega je skoro milion ljudi napustilo zemlju. Od tada ruske vlasti pokušavaju da podstaknu dobrovoljni regrutni priliv putem bonusa, većih plata i poreskih olakšica, ali izveštaji (The Wall Street Journal) ukazuju na stagnaciju dobrovoljnog priliva.

"Rusi su uglavnom umorni od rata i žele da on prestane," kaže dr Brian Taylor (Moynihan Institute). Ipak, to ne znači nužno da bi masovno krenuli u proteste protiv rata.

Anketa Levada centra iz marta pokazala je da 67% ispitanih smatra da su sada neophodni mirovni pregovori sa Ukrajinom, dok samo 24% podržava nastavak ruske vojne akcije.

Mogući efekti nove mobilizacije

Stručnjaci upozoravaju da bi eventualna nova mobilizacija najverovatnije bila usmerena na Donbas, gde Kremlj navodno želi potpunu kontrolu. Međutim, analitičari (D'Anieri, ISW) smatraju da dodatne snage verovatno ne bi drastično promenile dinamiku rata zbog visokih troškova i dosadašnje sporosti napredovanja.

Centralna banka i čelni zvaničnici ističu i rizike za domaću ekonomiju: guvernerka Elvira Nabiullina upozorila je na moguće probleme sa radnom snagom, dok predsednik Putin priznaje usporavanje privrednih aktivnosti.

Zaključak: Jasno je da su pritisci na ruski vojni i civilni aparat porasli — u ljudstvu, na moru, na bojištu i u budžetu. Međutim, ostaje neizvesno hoće li to biti dovoljno da Kremlj pokrene novu, široku mobilizaciju i kako bi to uticalo na dalji tok sukoba. Posmatrači i analitičari nastaviće da pomno prate situaciju, naročito u kontekstu izbora za Državnu dumu.

Izvori: CSIS, Institute for the Study of War (ISW), Business Insider, Atlantic Council, Meduza, The Wall Street Journal, Levada Center, Reuters.