Neka Pada Kiša: Indonezija Pojačava Sejanje Oblaka Kako Bi Stisla Požare Na Borneu

Borneo, indonežanski deo ostrva poznat po netaknutoj prašumi i zaštićenim vrstama, ponovo gori. Dok se plamen širi kroz tresetišta i šume, indonežanska vlada sve više polaže nade u sejanje oblaka kao privremenu meru za gašenje požara koje pogoršava snažan El Nino.

Šta se dogodilo

Zvanični podaci vlade navode da je u prvoj polovini godine izgorelo više od 100.000 hektara. Nezavisna analiza portala Nusantara Atlas procenjuje da je do jula izgorelo preko 285.000 hektara — površina koja je više od četiri puta veća od grada Jakarte.

Sejanje oblaka — kako i zašto

Sejanje oblaka podrazumeva raspršivanje čestica poput srebrnog jodida i soli u oblake kako bi se podstakle padavine. Indonezija je između 2021. i avgusta tekuće godine sprovela 252 operacije sejanja oblaka, znatno više nego 85 operacija u prethodnoj deceniji, navodi meteorološka agencija BMKG.

„Modifikacija vremena ne stvara oblake: mi optimizujemo oblake koji imaju potencijal da proizvedu kišu“, izjavila je meteorološkinja Safillah Anggie Wahyuni nakon leta iznad Palangkaraje u Centralnom Kalimantanu. U samo tri godine rada ona je prikupila više od 300 sati leta na operacijama sejanja oblaka.

Sumnje, ograničenja i naučni podaci

Stručnjaci upozoravaju da je efektivnost sejanja oblaka ograničena tokom sušne sezone zbog jednostavnog nedostatka oblaka. I Putu Santikayasa, predavač hidroklimatologije, ističe da će uspeh biti „veoma nizak“ ako nema dovoljno oblaka.

Direktor za modifikaciju vremena pri BMKG-u kaže da je sejanje „mera ublažavanja, a ne trajno rešenje“, ali tvrdi da nema dokaza o štetama. Njegovo istraživanje navodi da je dvanaestodnevna kampanja 2023. udvostručila verovatnu količinu padavina i uklonila žarišta požara.

Međutim, postoje i zabrinutosti zbog potencijalnih efekata široke upotrebe srebrnog jodida, kao i troškova takvih operacija. Naučna procena efikasnosti često je teška zbog prirodne varijabilnosti vremena i nemogućnosti da se sa sigurnošću razlikuje doprinos sejanja od prirodnih padavina.

Širi odgovor i prevencija

Većina borbe protiv požara i dalje se vodi na terenu: gotovo 50.000 vatrogasaca raspoređeno je širom zemlje. Pored sejanja oblaka, vlada sprovodi rewetovanje tresetišta, satelitsko praćenje žarišta i terenske patrole. Velikim plantažama je zabranjeno korišćenje vatre za čišćenje zemljišta, iako su male parcele često izuzete i i dalje predstavljaju glavni izvor paljenja.

Aktivisti, poput Uli Arte Siagian iz WALHI, ističu da su temeljna rešenja politička: prestanak izdavanja dozvola za razvoj osetljivih tresetišta i efikasnija zaštita krucijalni su da bi se sprečile ponovljene katastrofe.

Regionalne posledice i klimatski kontekst

Požari u Indoneziji često stvaraju gusti smog koji utiče i na susedne zemlje — u poslednjim danima zabeleženo je značajno pogoršanje kvaliteta vazduha u malezijskom delu Borneoa, zbog čega su neke škole morale da zatvore vrata. Grupa 350.org upozorava da klimatske promene pogoršavaju učestalost i intenzitet ovakvih događaja: El Nino je stigao na pozadini već povišenih globalnih temperatura, što doprinosi ekstremnijem vremenu.

Zaključak

Sejanje oblaka je jedno od dostupnih oruđa u kratkoročnoj borbi protiv sezonskih požara, ali nije zamena za sistemska rešenja: zaštitu tresetišta, obustavu nezakonite konverzije šuma i jačanje preventivnih mera. Dok vlada i naučnici nastavljaju sa eksperimentima i operacijama, dugoročno smanjenje rizika zavisiće od politike i upravljanja zemljištem — kao i od uspeha globalnih napora za ublažavanje klimatskih promena.