Hindu vojnik i muslimanski pesnik: Kako su se verske pripadnosti preplitale u Indiji 19. veka — lekcija za danas

Rastuća afirmacija većinski hindu identiteta pokreće žustre debate o verskom pluralizmu u savremenoj Indiji. Jedan izveštaj 2025 Washington-Based Research Group dokumentovao je postepen porast govora mržnje usmerenog prema verskim manjinama od 2023. godine, dok je Human Rights Watch zabeležio rast verskog i zajedničkog nasilja u 2024. Mnogi akteri opravdavaju ovu retoriku i nasilje tvrdnjama da brane „versku čistotu”.

Istorijski kontekst: Ustavna posvećenost pluralizmu

Kada je Indija stekla nezavisnost 1947. godine, njena ustavna deklaracija potvrdila je posvećenost verskoj raznolikosti i pluralizmu kao nacionalnom idealu. Danas, kao jedna od najverski raznovrsnijih zemalja sveta, Indija ima većinsko hindu stanovništvo, ali i treću najveću muslimansku populaciju na svetu — skoro 172 miliona ljudi. Hrišćani, Sikhi, Džaini i brojne autohtone tradicije čine bogat verski mozaik zemlje.

Memoari kao prozor u svakodnevnu koegzistenciju

Kao istraživač kasnog 18. i 19. veka, proučavao sam svakodnevne zapise, vojne arhive i dnevnike. Dva memoara naročito osvetljavaju kako su se verske identifikacije i osećaj pripadnosti preplitali: zapis hindu vojnika Sitarama Pandea i memoar muslimanskog pesnika Mirze Ghaliba.

Sitaram Pande: Hindustan kao prostor lepote i pripadnosti

Sitaram Pande, brahmin i vojnik u bengalskoj jedinici Vojske Britanske Istočnoindijske Kompanije, u svom memoaru opisuje putovanja i službu u godinama pre i posle ustanka 1857. Termin "Hindustan" koristi za prostor istočno od Inda, zemlje koje su za njega predstavljale lepotu, romantiku i avanturu. Njegovi opisi gradova koriste motive iz rajskih, bujnih pejzaža svojstvenih sanskritskoj poeziji: "Kukuvci su pevali na mango drveću, a paunovi su šetali u senovitim mestima."

Pande poštuje brahminske običaje—putuje sa sopstvenim posuđem i vrši obrede zbog ritualne čistoće—ali njegovo ponašanje pokazuje i fleksibilnost: tokom službe spašava hindu ženu od arapskog plaćenika i odlučuje da se sa njom oženi, uprkos upozorenjima o mogućoj sramoti zbog društvenih normi.

A bust depicts the poet Mirza Ghalib.Banswalhemant via Wikimedia Commons,CC BY-SA

Mirza Ghalib: Kosmopolitski Delhi i verska maštanja

Mirza Ghalib u memoaru "Dastanbuy" (slobodno prevedeno kao "Buket cvetova") opisuje svoj Delhi tokom ustanka 1857. Za njega je Delhi kosmopolitski grad u kome Hindusi, Muslimani i Britanci žive jedni pored drugih: "Ovde smo govorili naše stihove i sastavljali naše diwane." Iako posvećen islamu, Ghalib pije vino i izražava lična stajališta koja prevazilaze striktne verske norme.

Ghalib vidi grad kao "baštu" — metaforu koja je u islamskom i Mughal kontekstu povezana sa vizijom raja. Njegovi opisi pre razaranja 1857. govore o Delhiju ispunjenom "tulipanima i mirisom ruža", odražavajući estetsku i versku raznolikost grada.

Šta nam istorija poručuje danas?

Ova dva svedočenja pokazuju da su verski identiteti u praksi često složeni i međusobno isprepleteni — daleko od ideje "čiste" verske pripadnosti koju danas neki zagovaraju.

Istorijski zapisi poput ovih podsećaju da je "svetost" Indije počivala u pluralnim, višeslojnim maštanjima različitih veroispovesti. Današnji zahtevi za "čistim" verskim identitetima i opravdavanja nasilja u njihovo ime zanemaruju ovu istorijsku realnost i služe kao opasna politička retorika.

Zaključak

Analiza Pandea i Ghaliba ne negira postojanje verskih razlika, već ističe kako su ljudi kroz istoriju stvarali višestruke oblike pripadnosti koji su koegzistirali u svakodnevnom životu. U svetlu suvremenih izveštaja o porastu govora mržnje i nasilja, ova istorijska perspektiva pruža važan kontekst za odbranu pluralizma i sekularnih načela.

Ovaj tekst se zasniva na članku iz The Conversation autora Aishwarye Lakshmi sa Rice University.