Nova studija pod vođstvom NASA modelovala je preživljavanje pet vrsta mikroorganizama u regionima blizu južnog pola Meseca. Rezultati pokazuju da neke vrste, posebno Aspergillus niger, mogu preživeti nedeljama do meseci u zaštićenim zonama kao što su trajno zasenčeni krateri. Bakterije su generalno manje otporne, a glavni faktori rizika su UV zračenje, ekstremne temperature i energetske čestice. Autori upozoravaju na rizik od kontaminacije naučnih uzoraka i resursa poput mesečevog leda.
NASA: Neki Zemaljski Mikrobi Mogu Preživeti Na Mesecu — Aspe rgillus Niger Najotporniji
The NASA logo during the unveiling for the NASA Artemis III mission at an event at NASA Johnson Space Center in Houston, Texas, U.S., June 9, 2026. REUTERS/Antranik Tavitian
Mesec je izuzetno neprijatan za život kakav poznajemo: nema vazduha za disanje, ekstremne su temperature i površinu neprestano bombarduju svemirska radijacija i energetske čestice. Upravo zbog toga astronauti nose svemirska odela, a letelice imaju zaštitni oklop.
Međutim, nova studija pod vođstvom naučnika iz NASA-e pokazuje da neki mikrobi sa Zemlje — naročito određene gljivice — mogu, pod pogodnim uslovima, opstati na mesečevoj površini nedeljama ili čak mesecima, što otvara pitanja o nenamernom prenošenju života na Mesec.
Šta su istraživači radili
Tim sa Goddard Space Flight Center modelovao je preživljavanje pet vrsta mikroorganizama u tri oblasti blizu južnog pola Meseca: Nobile Rim, Connecting Ridge i de Gerlache Rim. Simulacije su koristile merenja i mape sa Lunar Reconnaissance Orbiter-a i procene izloženosti zračenju.
Glavni nalazi
Modeli su pokazali da postoje "preživele niše" — zone dovoljno zaštićene od UV zračenja i energetskih čestica, poput dno trajno zasenčenih kratera — u kojima bi neki mikrobi mogli opstati periodima od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, posebno tokom jeseni i zime, kaže planetarni naučnik Prabal Saxena iz NASA-e.
Gljivice vs. bakterije
Dve ispitivane gljivice pokazale su veću otpornost od tri bakterijske vrste. Aspergillus niger (poznat i kao "crna plesan") bio je najotporniji i mogao je da opstane čak i u oblastima sa povremenim izlaganjem suncu. Vrste iz roda Fusarium takođe su pokazale značajnu otpornost, ali manje od Aspergillusa.
Među bakterijama, Deinococcus radiodurans je bio najotporniji na zračenje, dok su Staphylococcus aureus i Bacillus subtilis imali znatno kraće prognoze preživljavanja. Najveće pretnje za ove organizme su UV zračenje, ekstremne temperature (do ~127 °C tokom dana), energetske čestice i vakuum okruženje.
Implikacije
Iako je studija bila fokusirana samo na preživljavanje ćelija — ne na njihov rast ili razmnožavanje — autori ističu da scenariji u kojima se ćelije zakopaju ili dospeju u džepove sa povremenom tečnošću mogu dodatno povećati šanse za opstanak i eventualni rast. Takvi mikrobi mogli bi uticati i na resurse koje astronauti planiraju da koriste, na primer mesečev led.
"Studija je posmatrala samo upornost ćelija, a ne mutacije, tako da ne možemo donositi zaključke o budućoj patogenosti", rekao je organički gehemijski istraživač i koautor Heather Graham.
Autori upozoravaju da nenamerno unošenje mikroba može narušiti naučna merenja i uzorke koji su ključni za razumevanje hemijskog sastava regolita i traženje organskih molekula. Zbog toga je važno pratiti i dokumentovati mikrobiološki teret koji misije donose sa sobom.
Šta sledi
Sjedinjene Države i Kina planiraju povratak ljudi na Mesec i uspostavljanje dugoročnijih baza; NASA-in program Artemis cilja na oblasti oko južnog pola. Rezultati ove studije podvlače potrebu za strogim protokolima kontaminacije i praćenjem mikroba kako bi se očuvala naučna vrednost budućih misija.
Studija je objavljena u časopisu Science Advances. Glavni autori su Prabal Saxena i Heather Graham.
Pomozite nam da budemo bolji.
