Jared Isaacman, civilni astronaut, ocenio je da su šanse za pronalazak vanzemaljskog života visoke i naveo da ta potraga inspiriše mnoge misije. NASA koristi Mesec kao poligon za tehnologije neophodne za ulazak na Mars, dok uzorci sa Crvene planete u narednoj deceniji mogu otkriti tragove mikrobnog života. Potraga ima i geopolitički značaj, ali je važno razlikovati lična mišljenja od zvaničnih politika agencije.
Jared Isaacman: Šanse Da Postoji Vanzemaljski Život Su Visoke — Zašto Nas To Pokreće Ka Mesecu i Marsu
Are we alone? NASA says the search for extraterrestrial life is shaping future missions to the Moon, Mars, and distant worlds. | ©Image Credit: NASA/Bill Ingalls
Napomena: Izvorni tekst je pogrešno identifikovao Jareda Isaacmana kao administratora NASA. Isaacman je milijarder i civilni astronaut; aktuelni administrator NASA (u vreme izveštaja) je Bill Nelson. U nastavku je sadržaj prilagođen i jezički unapređen, uz ispravke koje razdvajaju izjave pojedinca od zvaničnih politika agencije.
Za vekove ljudi se pitaju da li smo sami u svemiru. Jared Isaacman, privatni astronaut koji je više puta letovao u svemir, izjavio je da smatra kako su šanse za pronalazak vanzemaljskog života "prilično visoke" i da potraga za životom izvan Zemlje utiče na mnoge velike misije i strategije istraživanja svemira.
Potraga Kao Pokretač Istraživanja
„Istraživanje postojanja vanzemaljskog života ide u srž mnogih stvari koje radimo“, rekao je Isaacman u jednom intervjuu, ističući da je pitanje 'Da li smo sami?' prisutno u naučnim i istraživačkim naporima.
Isaacman je naglasio da veličina svemira — sa procenjenim bilionima galaksija i nebrojenim zvezdnim sistemima — povećava verovatnoću da ćemo u nekom trenutku pronaći tragove života. Ipak, on je dodao da lično nije video nikakve dokaze o posetama inteligentnih vanzemaljaca: „Nisam video ništa što bi ukazivalo da su nas posetili inteligentni oblici života.”
Kako se to uklapa u planove za Mesec i Mars?
Potraga za životom usko je povezana sa širim planovima istraživanja: NASA planira stalnu bazu u blizini južnog pola Meseca, razvoj naprednih pogonskih sistema (uključujući koncept nuklearne propulzije), i komercijalizaciju svemira kao korake ka misijama na Mars. Mesec će služiti kao poligon za tehnologije poput ekstrakcije ledene vode i proizvodnje goriva i vazduha koje bi omogućile veću samodovoljnost dugoročnih ekspedicija.
Nakon uspeha ranijih misija, u planu su naredne misije Artemis koje treba da testiraju komercijalne sisteme za sletanje, rasporede robotskih sondi i roverâ na južnom polu Meseca i postave temelje za trajno ljudsko prisustvo. Isaacman je optimističan i smatra da bi uzorci sa Marsa, koji se očekuju u narednoj deceniji, mogli da otkriju tragove drevnog mikrobnog života. Takođe su u fokusu naučnika ledeni meseci Saturna kao potencijalno nastanjiva mesta.
Širi kontekst: geopolitika i sigurnost čovečanstva
Isaacman je podsetio i na geopolitički element: potrage i misije mnogo znače u savremenoj svemirskoj konkurenciji, posebno između SAD i Kine. Osim toga, širenje prisustva čoveka u kosmosu smatra se i načinom da se smanji "koncentracioni rizik" za čovečanstvo — osiguranje opstanka vrste i nauke u slučaju globalnih katastrofa.
Bez obzira na optimizam, važno je razlikovati lična mišljenja i zvanične planove agencije. NASA nastavlja da razvija tehnologije i misije koje će postepeno odgovarati na jedno od najstarijih pitanja čoveka: da li smo sami u univerzumu.
Izvori: originalni tekst na GEEKSPIN, CNN, New York Post (navodi iz izvornog članka su sačuvani i jezički prilagođeni).
Pomozite nam da budemo bolji.
