Tim sa Univerziteta Kineske akademije nauka otkrio je da kapilare, a ne veće arterije, mogu da se „arterijalizuju“ i formiraju funkcionalne zaobilazne puteve posle srčanog udara. U miševima su kratki pulsni tretmani VEGF‑A pojačali ovaj proces, poboljšali protok krvi, smanjili ožiljke i unapredili funkciju srca. Ipak, istraživanja su preklinička — potrebne su studije na ljudima pre kliničke primene.
Kapilare Grade „Sopstveni Bajpas“ Nakon Srčanog Udara — VEGF‑A Poboljšava Oporavak U Miševa
(Zhang et al., Science, 2026)
Kada se dogodi srčani udar (miokardijalni infarkt), blokada koronarne arterije prekida dovod kiseonika i nutrijenata u srčani mišić. Tradicionalno se verovalo da srce pokušava da kompenzuje štetu proširivanjem postojećih arterija ili rastom novih velikih sudova, ali ti procesi su često spori i nedovoljno efikasni da spreče oštećenje.
Novo otkriće: kapilare kao glavni izvođači
Tim sa Univerziteta Kineske akademije nauka (University of Chinese Academy of Sciences, UCAS) otkrio je drugačiji mehanizam: sitne kapilare koje povezuju arterije i vene mogu se „arterijalizovati“ i formirati funkcionalne kolaterale — zapravo sopstvene zaobilazne puteve koji preusmeravaju krv oko začepljenja (Zhang et al., Science, 2026).
The analysis revealed capillaries attempting to build bypasses to improve blood flow. (Zhang et al.,Science, 2026)
Kako su došli do ovog zaključka
Istraživači su upotrebili precizne tehnike praćenja ćelija kako bi pratili sudbinu endotelnih ćelija u većim arterijama i u sitnim kapilarama u modelima srčanog udara kod miševa. Neočekivano, endotelne ćelije kapilara su pokazale veću sposobnost da se „preoblikuju“ i formiraju male arterijske grane koje poboljšavaju prokrvljenost tkiva.
„Ovaj proces odražava razvojni program u kome se endotelne ćelije kapilara koaliraju da bi formirale grane koronarne arterije tokom neonatalnog rasta srca“, navode autori.
Terapijski potencijal: pulsni VEGF‑A
Istraživači su potom testirali da li se taj proces može pojačati. Identifikovali su signalni protein VEGF‑A, poznat po svojoj ulozi u angiogenezi, i dali ga miševima u kratkim, kontrolisanim pulsovima. Takva terapija je pojačala formiranje kolaterala: zabeleženi su bolji protok krvi oko povređenog područja, manji ožiljci (fibroza) i poboljšana srčana funkcija.
YouTube Thumbnail
Autori naglašavaju da je važno precizno doziranje: prekomerna ili dugotrajna stimulacija VEGF‑A može imati neželjene efekte, pa dalja istraživanja moraju da utvrde bezbednost i optimalne protokole.
Šta ovo znači za ljude
Iako su rezultati obećavajući, eksperimenti su rađeni na miševima, te su potrebne opsežne studije na ljudima pre nego što se ovakve terapije primene klinički. Ako se proces kapilarne arterijalizacije i bezbedna pulsna primena VEGF‑A potvrde kod ljudi, moglo bi se razviti novo sredstvo za smanjenje ožiljaka i poboljšanje oporavka nakon infarkta.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Zaključak: Istraživanje postavlja kapilarizaciju kao centralni mehanizam endogene revascularizacije i otvara put za potencijalne terapije koje ciljaju mikrookruženje krvnih sudova posle ishemijske povrede.
Studija: Zhang et al., Science, 2026. Napomena: rezultati su iz prekliničkih modela; potrebne su kliničke provere.
Pomozite nam da budemo bolji.
