Novo istraživanje u Media and Communication analizira nadzorno naučno novinarstvo u Ibero‑Americi. Autori su razgovarali sa 15 naučnih novinara i utvrdili da njihove istrage često dovode do promena u propisima, priznanja o prekršajima i veće transparentnosti. Glavni izazovi su finansiranje, vremenski pritisci i politički uticaji, pa autori predlažu obuku, različite izvore finansiranja i više vremena za dubinske istrage.
Kako Nadzorno Naučno Novinarstvo Otkriva Lošu Nauku i Pokreće Promene — Novo Istraživanje
(Simon Marcus Taplin/The Image Bank/Getty Images)
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Media and Communication analizira ulogu nadzornog (watchdog) naučnog novinarstva u Ibero-Americi i pokazuje kako istrage koje sprovode novinari mogu otkriti malverzacije, zloupotrebe i korporativne pritiske — te često dovesti do stvarnih promena u praksi i politici.
Ko je radio istraživanje
Istraživanje su sproveli novinarski istraživači Michele Catanzaro i Luiz Peres‑Neto sa Autonomnog univerziteta u Barseloni. Razgovarali su sa 15 naučnih novinara iz Ibero‑Amerike (Španija, Portugal i zemlje Latinske Amerike) kako bi razumeli motive, izvore i posledice njihovih istraga.
YouTube Thumbnail
Glavni nalazi
Većina ispitanih novinara navodi konkretne, praktične efekte svog rada: promene propisa, priznanja o prekršajima, organizovane proteste i veću transparentnost naučnih institucija. Ipak, novinari se suočavaju sa značajnim izazovima — ograničenim finansiranjem, pritiscima zbog rokova, političkim uticajima, psihološkim opterećenjem, neprijateljstvom pojedinih naučnika pa čak i cenzurom.
„Suočeni sa sistemskim problemom, rešenje takođe mora biti sistemsko,“
— Michele Catanzaro
Izvori i primeri
Prelomi i istrage često su započinjali zahvaljujući pristupu internim informacijama, zvaničnim dokumentima, konferencijama, dojavljivačima i resursima kao što je Retraction Watch. Konkretni primeri u koje su novinari dublje zaronili uključuju izveštaje o seksualnom uznemiravanju u argentinskim istraživačkim centrima, mešanje industrije duvana i farmaceutskih kompanija u Latinskoj Americi i kupovinu afilijacija za veštačko podizanje rejtinga univerziteta u Saudijskoj Arabiji.
In the modern era we get most of our news on our phones. (Rasheed Kemy/Unsplash)
Rizici i kako ih novinari smanjuju
Iako otkrivanje loše prakse obično doprinosi odgovornosti, autori upozoravaju da ovakvo izveštavanje može biti zloupotrebljeno i korišćeno za jačanje 'anti‑naučnih' narativa. Istraživački novinari zato pažljivo kontekstualizuju nalaze, objašnjavaju kako funkcioniše naučni proces i razdvajaju sporadične greške od sistemskih problema.
Preporuke za održivost
Catanzaro i Peres‑Neto predlažu konkretne mere: posebnu obuku za novinare o naučnim metodama, širenje izvora finansiranja, bolju podršku stalnim i slobodnim novinarima, urednicima i više radnog vremena u redakcijama za dubinske istrage. Takođe pozivaju na veću transparentnost naučnih podataka i veću odgovornost istraživača, institucija i država, posebno jer je veliki deo istraživanja javno finansiran.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Ograničenja
Iako je uzorak mali — 15 učesnika — nalazi korespondiraju sa sličnim studijama u Velikoj Britaniji i Kanadi koje ukazuju na pravne i profesionalne rizike istraživačkog novinarstva. Autori napominju da izvodljivost priče često utiče na to da li će ona biti obrađena, posebno u redakcijama sa malo resursa.
Zaključak: Nadzorno naučno novinarstvo igra značajnu ulogu u otkrivanju loših praksi i podsticanju promena, ali zahteva sistemsku podršku — finansijsku, obrazovnu i institucionalnu — da bi imalo održiv i pozitivan uticaj na javno poverenje u nauku.
Studija: Media and Communication. Istraživači: Michele Catanzaro i Luiz Peres‑Neto.
Pomozite nam da budemo bolji.
