Fosilizovano jaje iz kasne Krede pronađeno na Antarktiku (29 x 20 cm) predstavlja najveće poznato jaje sa mekom ljuskom i drugo najveće uopšte. Ljuska podseća na jaja lepidozaura, pa istraživači pretpostavljaju da ga je moguće položio mosasaur i dodelili su mu naziv Antarcticoolithus bradyi. Fosilizacija se dogodila u anoksičnim uslovima (prisustvo apatita i pirita), što je omogućilo očuvanje retke meke ljuske.
Ogromno „Meko“ Jaje Iz Antarktika Podiže Novi Upitnik O Mosasaurima
A Strange Fossilized Egg Was Found in AntarcticaVCG - Getty Images
Pre oko 68 miliona godina, na obali kontinentnog pojasa koji danas nazivamo Antarktikom, izleglo se jaje čija je kožasta, meka ljuska ostala ukopana u pesku i na kraju fosilizovala. Ovaj nalaz predstavlja najveće poznato jaje sa mekom ljuskom i drugo najveće jaje uopšte, dimenzija 29 x 20 cm.
Opis nalaza i poreklo
Fosil, koji su istraživači predstavili u časopisu Nature, pokazuje strukturu ljuske koja više podseća na jaja lepidozaura (zmija i guštera) nego na tipična dinosauruska jaja. U blizini nisu pronađeni skeletni ostaci povezani sa jajetom, pa je identitet polagača neizvestan, ali paleontolog Lucas Legendre i tim smatraju da su morfološke karakteristike u skladu sa mosasauridima — velikim morskim lepidozaurima.
„Identitet životinje koja je položila jaje nije poznat, ali očuvane morfologije su u skladu sa skeletnim ostacima mosasaurida pronađenim u blizini,“
Taksonomija i implikacije
Zbog nemogućnosti da jaje vežu za poznatu vrstu, istraživači su mu dodelili takson za ljusku: Antarcticoolithus bradyi. Prethodne hipoteze su sugerisale da su mosasauridi mogli biti viviparni (rađali žive mlade) ili su polagali redućirana jaja sa slabije mineralizovanom ljuskom. Ovaj nalaz daje dodatne argumente u diskusiji, ali ne dokazuje definitivno vivipariju kod mosasaura.
Veličina, oblik i reproduktivna strategija
Dimenzije od 29 x 20 cm čine ovaj primerak najvećim poznatim meko-ljuskanim jajetom i najvećim jajetom koje nije od ptica. Mečke ljuske kod savremenih morskih gmizavaca često idu uz strategije koje uključuju veći broj manjih jaja ili vivipariju; kod velikog organizma poput mosasaura moguće je da su se evoluirale specifične kombinacije velikih jaja i ograničenog broja potomaka.
Fosilizacija i uslovi očuvanja
Analize minerala uz jaje otkrile su prisustvo apatita i pirita framboida. Ovi minerali ukazuju na ograničenu oksidaciju i neto reduktivne (anoksične) uslove tokom ukapanja — verovatno ispod morskog dna — što je omogućilo očuvanje mekane ljuske koja je inače slabo podložna fosilizaciji.
Šta dalje?
Iako je nalaz izuzetno značajan, mnoge nepoznanice ostaju: nema direktnih skeletnih dokaza, pa je konačna identifikacija polagača problema otvorena. Dodatna iskopavanja na lokaciji i mikroskopske analize materijala mogu pomoći da se razjasni poreklo i reproduktivna biologija ovih velikih morskih gmizavaca.
Zaključak: Antarcticoolithus bradyi je izuzetan primerak koji pomera granice onoga što znamo o veličini i građi meko-ljuskanih jaja u krdu lepidozaura i otvara novu diskusiju o biologiji mosasaura i uslovima fosilizacije u antarktičkim sedimentima.
Pomozite nam da budemo bolji.
