Nova studija zasnovana na više od 2.500 uzoraka stolice pokazuje da mnogi uobičajeni lekovi ostavljaju dugotrajne promene u crevnom mikrobiomu koje se ponekad mogu detektovati godinama nakon prestanka terapije. Efekti nisu ograničeni na antibiotike — povezani su i sa antidepresivima, PPI, beta-blokatorima i benzodiazepinima, pri čemu svaka grupa može imati svoj „mikrobni otisak“. Autori upozoravaju da istorija upotrebe lekova treba da se uzima u obzir u istraživanjima mikrobioma, ali napominju da ljudi ne bi trebalo da menjaju terapiju bez konsultacije sa lekarom.
Studija: Uobičajeni Lekovi Mogu Dugoročno Menjati Crevni Mikrobiom — Tragovi Ostaju Godinama
A stock image shows a woman with a bottle of pills, suffering from abdominal pain.
Nova studija zasnovana na uzorcima stolice više od 2.500 ljudi iz Estonije pokazuje da mnogi uobičajeno propisani lekovi ostavljaju dugotrajne promene u sastavu crevne mikrobiote koje se ponekad mogu detektovati godinama nakon prestanka terapije.
Šta su istraživači radili?
Istraživači su analizirali uzorke stolice učesnika Estonskog biobanka i Estonske mikrobne kohorte i uporedili ih sa podacima o izdanim receptima. Cilj je bio da se proveri da li je upotreba lekova povezana sa promenama u mikrobiomu creva i koliko dugo ti efekti traju nakon prestanka terapije.
Ključni nalazi
- Većina proučavanih lekova povezana je sa promenama u crevnom mikrobiomu.
- Mnoge od tih promena mogu se detektovati mesecima, pa čak i godinama nakon prestanka uzimanja leka.
- Efekti nisu ograničeni na antibiotike — pronađene su slične veze i za antidepresive (uključujući SSRIs), beta-blokatore, inhibitore protonske pumpe (PPI) i benzodiazepine.
- Benzodiazepini su pokazali uticaj na mikrobiom uporediv sa širokospektralnim antibioticima.
- Lekovi unutar iste farmakološke klase mogu imati različit uticaj (npr. diazepam i alprazolam su delovali različito).
- U ograničenom praćenju pojedinaca uočeni su predvidivi pomaci u mikrobiomu pri započinjanju ili prekidu terapije, što podržava uzročnu ulogu leka u barem nekim promenama.
"Većina studija mikrobioma razmatra samo trenutnu upotrebu lekova, ali naši rezultati pokazuju da prošla upotreba lekova može biti podjednako važna", rekao je dr Oliver Aasmets, vodeći autor studije.
Šta to znači za pacijente i naučnike?
Rezultati ukazuju da istorija upotrebe lekova može biti važan konfaunder u istraživanjima koja povezuju mikrobiom i bolesti — neke promene koje se pripisuju oboljenjima mogle bi zapravo biti posledica ranije primenjivanih terapija. Kliničari i istraživači trebalo bi da uzimaju u obzir istoriju lekova pri tumačenju mikrobiomskih podataka.
Važno: ljudi ne bi trebalo da prekidaju propisanu terapiju zbog ovih nalaza. Konsultujte lekara pre promene terapije.
Ko je posebno ranjiv?
Stručnjaci upozoravaju da su bebe i mala deca osetljiviji jer im se mikrobiom još razvija, a ranija istraživanja povezala su ranu upotrebu antibiotika sa povećanim rizikom za astmu, gojaznost i dijabetes tip 2. Stariji odrasli takođe mogu biti osetljiviji jer raznolikost mikrobioma opada sa godinama, dok je istovremeno učestalost dugotrajne upotrebe lekova veća.
Ograničenja i potreba za daljim istraživanjima
Iako studija obuhvata veliki broj uzoraka, sekcija sa praćenjem učesnika bila je manja, pa su potrebna dodatna longitudinalna istraživanja da bi se utvrdila neposredna kauzalnost i klinički značaj promena mikrobioma izazvanih lekovima. Takođe je važno istražiti kako faktori životnog stila — npr. unos dijetalnih vlakana — utiču na oporavak mikrobioma.
Praktičan savet: Ne prestajte sa terapijom bez konsultacije sa svojim lekarom. Ako ste zabrinuti, zatražite reviziju terapije i razgovarajte o mogućim merama za podršku crevne flore (ishrana, ewentualno probiotici u dogovoru sa lekarom).
Reference: Oliver Aasmets et al. "A Hidden Confounder For Microbiome Studies: Medications Used Years Before Sample Collection." mSystems, 2025; 10(10). DOI: 10.1128/msystems.00541-25.
Pomozite nam da budemo bolji.
