Studija objavljena u Molecular Psychiatry upoređuje profile crevnog mikrobioma sa merama neurohemije u ljudskom mozgu i otkriva veze koje ukazuju na uticaj mikroba na više neurohemijskih sistema. Neočekivano, inferiorni okcipitalni girus je pokazao najširi spektar povezanosti sa mikrobiomom. Autori upozoravaju da nalazi ne dokazuju uzročnost, ali preporučuju raznovrsnu, vlaknima bogatu ishranu kao korisnu meru za podršku zdravom mikrobiomu.
Prvo ljudsko istraživanje pokazuje da crevne bakterije utiču na hemiju mozga
A 3D anatomical render of the human large intestine and digestive system.
Novo istraživanje iz Molecular Psychiatry donosi najdetaljniju do sada mapu povezanosti između crevnog mikrobioma i neurohemije ljudskog mozga. Tim sa University of Surrey uporedio je profile crevnih bakterija sa merama ključnih neurohemijskih puteva i otkrio neočekivane veze koje podržavaju ideju o snažnoj vezi između creva i mozga.
Šta su istraživači uradili?
Istraživači su kombinovali podatke o sastavu mikrobiote iz digestivnog trakta sa merenjima neurohemijskih markera u različitim regijama mozga kako bi pronašli korelacije između specifičnih bakterijskih zajednica i moždanih signalnih molekula. Analiza je identifikovala više veza između mikrobioma i neurohemijskih puteva koji učestvuju u prenosu signala među neuronskim ćelijama.
Ključni nalazi
Najiznenađujući rezultat bio je istaknutost inferiornog okcipitalnog girusa — regije uglavnom vezane za vizuelnu obradu — koja je pokazala najširi spektar povezanosti sa mikrobiomom od svih ispitanih regija.
"Razlike u asocijacijama između moždanih regija bile su iznenađujuće, jer je inferiorni okcipitalni girus bio istaknutiji nego što smo očekivali," rekla je dr Nicola Johnstone, prva autorka studije.
Istraživanje takođe ukazuje da crevne bakterije verovatno ne deluju samo jednim putem, već mogu istovremeno uticati na više neurohemijskih sistema — što sugeriše dublju integraciju mikrobioma u ljudsku biologiju.
Šta to znači za javno zdravlje i mentalno zdravlje?
Autori naglašavaju da nalazi predstavljaju snažan dokaz povezanosti, ali ne i konačan dokaz uzročnosti. To znači da još nije vreme za konkretne medicinske preporuke zasnovane samo na ovim rezultatima. Ipak, istraživači navode da postoje opšti koraci koje ljudi mogu preduzeti za podršku zdravom mikrobiomu.
Praktičan savet: održavanje raznovrsne, vlaknima bogate ishrane koja podržava bakterije koje proizvode kratkolančane masne kiseline i druge korisne metabolite ostaje preporučeni put za očuvanje opšteg i moždanog zdravlja.
Ograničenja i dalji koraci
Studija donosi prve uvidne veze kod ljudi, ali su potrebne dodatne, veće i mehanističke studije da bi se utvrdilo kako i u kojoj meri promene u mikrobiomu direktno utiču na specifične neurohemijske puteve i ponašanje. Autori pozivaju na dalja istraživanja usmerena na senzorne procese i specifične mikrobiološke mehanizme.
Reference: Johnstone N., Cohen Kadosh K. Empirical evidence for gut microbial influence on human brain neurochemistry via the gut–brain axis. Mol Psychiatry (2026). DOI: 10.1038/s41380-026-03813-y.
Pomozite nam da budemo bolji.
