Referendum u Gvineji-Bisao 30. avgusta odlučuje da li da usvoji novi ustav koji bi znatno ojačao predsednikova ovlašćenja i promenio izborni sistem. Predlog smanjuje parlament sa 102 na 65 mesta, smanjuje broj izbornih jedinica sa 29 na 12 i uvodi visok depozit od 50 miliona CFA (~90.000 USD) za predsedničke kandidate. Tekst je pripremljen tokom vojne tranzicije, što opozicija ističe kao ključni razlog za bojkot i sumnju u inkluzivnost procesa.
Gvineja-Bisao glasa 30. avgusta: Hoće li predsednik dobiti veća ovlašćenja?
The referendum will determine the constitutional framework under which Guinea-Bissau's next elected president and parliament will govern [Patrick Meinhardt/AFP]
Građani Gvineje-Bisao izaći će na referendum 30. avgusta kako bi odlučili da li da usvoje novi ustav koji bi značajno ojačao položaj predsednika i izmenio izborni sistem zemlje. Glasanje se održava devet meseci nakon vojnog puča 26. novembra 2025. i nešto više od tri meseca pre predsedničkih i parlamentarnih izbora zakazanih za 6. decembar.
Šta predlaže predlog ustava?
Predloženi tekst, koji je odobrio Nacionalni prelazni savet (CNT) 13. januara 2026, menja postojeći polupredsednički sistem i dodeljuje predsedniku znatno šira izvršna ovlašćenja. Najvažnije promene su:
- Predsednik može da imenuje i razrešava premijera i članove vlade, predsedava Savetom ministara i osniva ili ukida ministarstva.
- Broj poslanika u parlamentu smanjuje se sa 102 na 65, a broj izbornih jedinica sa 29 na 12.
- Uvođenje novih uslova za predsedničke kandidate: pet godina stalnog boravka u zemlji i depozit od 50 miliona CFA franaka (~90.000 USD).
- Političke stranke koje podržavaju predsedničke kandidate moraju imati najmanje 5.000 članova, uključujući najmanje 300 u svakoj regiji.
- Ustav predviđa uspostavljanje Ustavnog suda.
Zašto je referendum sporan?
Proces izrade ustava sproveden je tokom vojne tranzicije, a ne kroz obnovljeni izabrani parlament, što su opozicione partije i organizacije civilnog društva oštro kritikovale kao nedovoljno inkluzivno. Afrička partija za nezavisnost Gvineje i Zelenortskih Ostrva (PAIGC) pozvala je na bojkot referenduma.
Kritičari: Novi tekst može koncentrisati previše moći u predsedništvu, oslabiti parlament i smanjiti političku zastupljenost manjim i regionalnim pokretima zbog smanjenja broja izbornih jedinica i visokih finansijskih uslova.
Šta je u igri?
Referendum odlučuje o ustavnom okviru pod kojim će naredni izabrani predsednik i parlament funkcionisati. Ako građani prihvate ustav, predsednik izabran na izborima 6. decembra bi imao znatno veća ovlašćenja nego sada. Ako se ustav odbije, pitanje ustavnih reformi ostaje otvoreno i potrebno je očekivati dodatne političke pregovore.
Za prelazne vlasti, referendum je korak ka povratku izabranih institucija; za opoziciju i kritičare, njegova organizacija tokom vojne tranzicije dovodi u pitanje legitimnost i inkluzivnost procesa.
Kontekst: Gvineja-Bisao je mala portugalskogovoreća država na zapadnoj obali Afrike koja je od sticanja nezavisnosti 1974. bila pogođena brojnim pučevima i političkim krizama. Odluka na referendumu ima dugoročne posledice po ravnotežu vlasti, reprezentativnost i konkurentnost političkog sistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
