Kratak pregled: Tuareški FLA oslobodio je oko 60 malijskih vojnika u zameni za lidera Inkinanea Ag Attahera, koji je uhapšen 2025. godine. Razmenu je nadgledao Niger, a Alžir je uključen kao posrednik. Nasilje u Maliju se intenziviralo zbog napada JNIM-a i FLA, uključujući i ubistvo ministra odbrane Sadio Camare 25. aprila. Sukob traje od 2012., a vojska upravlja zemljom od puča 2021.
Tuareški pobunjenici oslobodili oko 60 malijskih vojnika u velikoj razmeni zatvorenika
General Abdoulaye Maiga, Mali's prime minister, visited Algiers on Monday in a bid to re-establish high-level talks between the sides after tensions caused by disagreements over regional security [File: Sean Gallup/Getty Images]
Tuareški pobunjenici iz Pokreta za oslobođenje Azavada (FLA) oslobodili su oko 60 malijskih vojnika u zameni za jednog od svojih lidera, bivšeg oficira malijske vojske Inkinanea Ag Attahera, potvrdili su sigurnosni izvori.
Ag Attaher je priveden 2025. godine od strane nigerijskih bezbednosnih snaga blizu granice Niger–Nigerija i optužen je za organizovanje obuke za dronove, koordinaciju smrtonosnih napada u Maliju i delovanje kao međunarodni veza.
„Oko 60 vojnika je juče prevezeno u Niger radi razmene za Inkinanea Ag Attahera i lica navodno povezana s JNIM-om (Jama'at Nusrat al-Islam wal-Muslimin),“ rekao je jedan malijski bezbednosni izvor za AFP. Drugi izvor je naveo da je razmenu direktno nadgledala vlada Nigera, dok Alžir deluje kao posrednik u pregovorima, prema izvorima koji su razgovarali sa Al Jazeerom.
Mohamed El Maouloud Ramadane, portparol FLA, pozdravio je oslobađanje Ag Attahera u objavi na Facebooku, upućujući mu „želje za hrabrošću, snagom i smirenošću za nastavak borbe“. Tuareški lideri su takođe naveli da su u okviru razmene pušteni i neki njihovi pripadnici koji su bili u malijskim zatvorima.
Soldiers of the Malian army are seen during a patrol on the road between Mopti and Djenne, in central Mali [File: Michele Cattani/AFP]
Pozadina i posledice
Mali je u oružanom konfliktu od 2012. godine, kada je tuareška separatistička pobuna prerastala u širi sukob u kojem su delovali i elementi povezani sa al-Kaidom i ISIL-om. Vojska je na vlasti od vojnom puča 2021. godine, pošto su nove vlasti udaljile francuske snage i deo mirovnjaka UN, a za podršku se obratile ruskim paravojnim grupama.
Napadi grupe JNIM i FLA pojačali su nasilje u zemlji: 25. aprila ove godine teške eksplozije pogodile su aerodrom u Bamaku i druge lokacije, a tog dana je u napadu u Kati ubijen ministar odbrane Sadio Camara. Dve grupe takođe su preuzele odgovornost za napade na vojne položaje 4. jula.
„Gde god da je neprijatelj, otići ćemo za njim i poraziti ga, dok ne polože oružje. Za one koji su Malijci, naša zemlja ima mirovni proces koji im omogućava povratak. Nije prekasno. Vrata su i dalje otvorena,“ izjavio je načelnik generalštaba, Elisee Jean Dao.
Iako zvanični Bamako tvrdi da neće pregovarati sa onima koje označava kao teroriste, razmene zatvorenika pokazuju da postoje neformalni kanali i spoljne diplomatske inicijative (najviše uloga Nigera i Alžira) koje mogu dovesti do oslobađanja zatočenika dok se sukobi nastavljaju širom Sahela.
Analitičari upozoravaju da i dalje postoji rizik od novih napada, te da bi dalji diplomatski pritisci i posredovanja mogli omogućiti dodatne razmene, ali bez trajnog rešenja za duboke političke i bezbednosne probleme u Maliju.
Pomozite nam da budemo bolji.
