Tekst analizira rizik nestašice vode u Engleskoj izazvan učestalijim talasima vrućine, manjkom padavina i rastućom potrošnjom. Primer poljoprivrednika iz Suffolka pokazuje neposredne posledice: zabrane navodnjavanja i uništeni usevi. Rešenja uključuju obavezne vodomere, dep0reciranje potrošnje kroz cenu i ponašanje, smanjenje curenja, izgradnju rezervoara i bolje upravljanje akviferima — ali sve to zahteva društveni dogovor o prioritetima korišćenja vode.
Trka Da Se Spreči Da Engleska Ostane Bez Vode: Šta Nas Čeka Do 2055.?
[BBC]
Jednog avgustovskog večeri telefon poljoprivrednika Daniela Sizera zaživeo je porukom od lokalne vodne uprave:
"Nivo reke je nizak, ali se dovoljno oporavio da se dozvoli jedno noćno navodnjavanje večeras."
Kao i veći deo južnog dela Engleske, Danielova porodična farma četvrte generacije u Suffolku nije dobila gotovo nijednu kap kiše skoro tri meseca. Na svojoj imovini od 300 hektara pokazuje šta je ostalo od useva graška i pšenice.
"U reci nema vode pa je polovina useva potpuno uništena."
Daniel's farm has fared poorly in the drought [BBC]
Zašto je problem postao hitan?
U julu je Environment Agency (EA) privremeno zabranila Danielu i hiljadama drugih poljoprivrednika da navodnjavaju iz reka, jer bi daljim zahvatanjem bili ugroženi lokalni ekosistemi. Takve mere više nisu samo privremene neprijatnosti: kombinacija učestalijih talasa vrućine, promenjenih padavinskih obrazaca zbog klimatskih promena i rasta potrošnje dovela je do prognoze da bi do 2055. u javnom vodosnabdevanju Engleske mogao nastati dnevni manjak od oko 5 milijardi litara.
Gde se troši najviše vode?
Kućanstva čine gotovo 60% potrošnje vode u Engleskoj i Velsu. Prosečna dnevna potrošnja po osobi u Engleskoj iznosi oko 136,5 litara, dok u Danskoj iznosi 97 litara. Nicci Russell iz organizacije Waterwise ističe da su promene navika — više tuširanja, individualne kupke i veća upotreba vode u domaćinstvima — jedan od glavnih razloga porasta potrošnje.
Russell navodi da bi, čak uz rast broja stanovnika, kraće tuširanje za minut po osobi moglo uštedeti gotovo milijardu litara dnevno do 2050. Ako bi Engleska postigla danske proseke ponašanja, više od polovine predviđenog manjka do 2055. bi se moglo eliminisati.
River levels have been at very low levels [Getty Images]
Cena i politika — ključ promena
Najveća razlika između Engleske i Danske nije samo ponašanje već i cena i politika: u Danskoj su vodomeri obavezni, a prosečna cena vode i otpadnih voda znatno je viša (oko £9.45/m3) nego u Engleskoj (npr. Thames Water £4.21/m3, Southern £7.06/m3). Daniel Johns iz Water Resources East smatra da je voda u Engleskoj "preskupa" u smislu da je potrošači i društvo ne vrednuju dovoljno.
Mere poput progresivnih tarifa (skuplje za veće potrošače) diskutovane su javno, ali trenutno ih ograničavaju regulatorna pravila o fiksnim cenama.
Industrija, poslovni korisnici i netakvi resursi
Preduzeća troše gotovo trećinu sve vode u Engleskoj i Velsu, pri čemu 1% firmi troši skoro polovinu tog dela. Neke kompanije su imale popuste na cenu za veće količine, praksu koju Ofwat sada zahteva da se ukine jer šalje pogrešan signal o efikasnosti.
Some communities, such as this one in Benenden, Kent, have been impacted badly by burst water mains [PA Media]
Postoji i pitanje vrste vode koja se koristi: Daniel Johns upozorava da se pitka, visokokvalitetna voda troši za hlađenje data centara i navodnjavanje golf-terena. Predlaže da regulator ograniči korišćenje pijaće vode za industrijske primene i obaveže zatvorene ili recirkulacione sisteme.
Gubitak vode i tehnološka rešenja
Iako su gubici iz vodovodne mreže smanjeni za 43% od 1989. prema Ofwat-u, i dalje se gubi više od 45 litara po osobi dnevno — gotovo petina ukupne vode u sistemu. Uvođenje obaveznih vodomera može pomoći u otkrivanju curenja na privatnim instalacijama jer visok račun često signalizira problem.
Tehnologije za otkrivanje curenja, kao što su sistemi koji koriste optička vlakna (Lightsonic), već pokazuju rezultate: u ranoj fazi implementacije locirali su preko 100 curenja i uštedeli ekvivalent od oko dva miliona litara dnevno. Široka primena takvih tehnologija mogla bi dodatno značajno smanjiti gubitke.
Reservoir building ground to a halt in recent decades [Getty Images]
Rezervoari, akviferi i skladištenje vode
Engleska beleži vlažnija zimska razdoblja, pa postavlja se pitanje skladištenja viška padavina. Nije izgrađen nijedan veliki rezervoar više od 30 godina. Trenutno je planirano 10 novih rezervoara do 2050., ali oni bi, čak i po završetku, pokrili tek oko 13% predviđenog manjka za 2055. Izgradnja je tehnički i ekološki teška: potrebne su pogodne doline, a novi rezervoari moraju postići zakonski zahtevani "dobar" status kvaliteta vode, što je izazov jer samo 14% voda u Engleskoj trenutno to ispunjava.
Prirodni podzemni rezervoari — akviferi — trenutno obezbeđuju oko jedne trećine javnog vodosnabdevanja i u nekim regionima i do 100%. Mogu se dopunjavati tokom vlažnijih perioda kroz održive sisteme odvodnjavanja (SUDS) i veštačko dopunjavanje, ali zakonske obaveze za njihovo uvođenje i primenu su ograničene.
Teške odluke i prioriteti
Regulatorne zabrane ili ograničenja za navodnjavanje već utiču na poljoprivredu: Environment Agency je suspendovala ili ograničila 1.327 dozvola za izdavanje vode za navodnjavanje. National Farmers' Union upozorava da postoje pravni okviri za zaštitu prirode i snabdevanja domaćinstava, ali ne i za prioritete u proizvodnji hrane.
Dr Ross Woods sa Univerziteta u Bristolu upozorava da rešenje zahteva društveni dogovor o vrednostima i prioritetima: kako ćemo raspodeliti ograničeni vodni resurs između prirode, domaćinstava, industrije i poljoprivrede u narednih 20–30 godina.
Ažuriranje: Članak je ispravljen da navodi kako će, kada se svi planirani rezervoari izgrade, oni pokriti 13% manjka predviđenog za 2055. (ne 7% kako je prvobitno navedeno). Tekst je takođe ažuriran da jasno odražava ulogu klimatskih promena u promeni vremenskih obrazaca.
Lead image: PA
Pomozite nam da budemo bolji.
