Nesigurnost u Nigeriji, koja je bila presudna tema na izborima 2015., danas se pretvorila u organizovanu industriju otmica koje šire kriminalne grupe širom zemlje.
Otmica devojčica iz Chiboka poslušala je kao model za otmice radi otkupa, a masovni napadi — uključujući otmice iz džamija — dodatno potresaju javnost.
Rastuća nesigurnost, u kombinaciji sa poskupljenjem života, predstavlja ključnu pretnju za predsednika Bolu Tinubua i može obeshrabriti investitore.
Nesigurnost je bila jedna od ključnih tema tokom predsedničkih izbora u Nigeriji 2015. godine — prvih izbora koje je autor pratio kao Reutersov dopisnik iz te zemlje — i ostala je dominantno pitanje i danas, pred januarske izbore, ali na znatno većoj i opasnijoj skali.
Godinu dana pre izbora, gotovo 300 devojčica oteto je iz škole u severoistočnom gradu Chiboku što je izazvalo globalnu pažnju. Ta masovna otmica poslužila je kao model za strategiju otmice radi otkupa koju su potom usavršile kriminalne grupe: prvo su sve češće delovale na severu, a zatim su se kopije takvih napada pojavile i u drugim delovima zemlje.
Masovne otmice su evoluirale u industriju. Kriminalne bande su profesionalizovale model otmica za otkup, uvodeći logistiku, „posrednike“, i sisteme naplate koji omogućavaju da se ova pojava širi i postane izvor prihoda za organizovane kriminalne mreže.
Politički kontekst je važan: na izborima 2015. Bola Tinubu je, kroz spajanje podrške iz južozapadnih regiona sa biračkim telom koje je okupljao Muhammadu Buhari, postao deo snaga koje su preuzele vlast. Javni gnev zbog otmice iz Chiboka doprineo je Buharijevoj pobedi, a Tinubu je kasnije nasledio vlast.
Međutim, problem danas prelazi okvire severoistočnog džihadističkog ustanka i predstavlja rasprostranjenu, višefaznu bezbednosnu krizu. U kombinaciji sa rastućim životnim troškovima i ekonomskim reformama koje su opteretile građane, nesigurnost postaje glavno političko oruđe protiv aktuelne vlasti i ozbiljna prepreka za Tinubovu kandidaturu za drugi mandat.
Nedavni slučajevi, uključujući talase otmica iz džamija i otmice većih grupa civila, pokazuju da su napadi postali sve raznovrsniji i da ciljaju ranjive zajednice širom zemlje. To pojačava strah među stanovništvom i povećava pritisak na vlasti da ponude merodavne odgovore za zaštitu građana.
Posledice su i ekonomske: dugoročno, investitori mogu preispitati poslovanje u Nigeriji ukoliko veruju da raširena nesigurnost ugrožava operacije, što bi umanjilo benefite ekonomskih reformi i dodatno otežalo oporavak.
Zaključak: Otmice su prešle iz pojedinačnih tragedija u organizovanu industriju kriminala koja ozbiljno utiče na bezbednost, političku stabilnost i ekonomske izglede Nigerije — i to postavlja veliki izazov za aktuelnog predsednika pred naredne izbore.
Pomozite nam da budemo bolji.
