Sažetak: U zemljama u razvoju, uključujući Indoneziju, raste "dvostruki teret" — ubrzani porast dečje gojaznosti paralelno sa i dalje prisutnom pothranjenošću. WHO-podržani projekat ukazuje na pomeranje epicentra epidemije u države koje najmanje mogu snositi ekonomske posledice. Stručnjaci upozoravaju na dugoročne zdravstvene i finansijske troškove, dok mere poput označavanja hrane i skrininga napreduju sporo, a pristup novim lekovima ostaje ograničen.
Od gladi do gojaznosti: Alarmantan rast dečje gojaznosti u zemljama u razvoju
Packages of Ozempic are stacked on top of a cabinet at the home of Intan Permatasari in Bogor, West Java province, Indonesia, May 13, 2026. REUTERS/Ajeng Dinar Ulfiana
Intan Permatasari je već u četvrtoj godini prelazila vrtićke uniforme i nosila kućno šivenu odeću. Kako se gojaznost pogoršavala, vršnjačko nasilje ju je nateralo da sa 12 godina napusti školu i godinama izbegava javne prostore u predgrađu Bogora, južno od Jakarte.
Priča Intan ilustruje širi problem: ubrzani porast gojaznosti među decom u zemljama sa niskim i srednjim prihodima — dok su stope pothranjenosti i dalje značajne. Tim od više od 1.000 naučnika koji prati nutritivne trendove kod dece (5–19 godina) u oko 200 zemalja, u studiji objavljenoj u časopisu Nature, ukazao je na pomeranje epicentra epidemije dečje gojaznosti u države koje najmanje mogu da podnesu ekonomske i zdravstvene troškove ove pojave.
Glavne brojke i trendovi
Prema projektu uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (WHO):
- Stope gojaznosti kod dečaka u Peruu ubrzano su porasle — do 19% u 2024. (sa manje od 8% 2010.).
- Za devojčice najveći porast registrovan je na Tongi i Samoi.
- U Indoneziji je 2024. zabeležen apsolutni porast od više od 0,5 procentnih poena za oba pola — najveći do sada.
- Analiza za Reuters pokazuje da je u Indoneziji gojaznost među školskom decom sada učestalija od pothranjenosti; oko 20% od 60 miliona školske dece pogođeno je nekim oblikom nutritivnog problema.
Zašto se to dešava?
Stručnjaci ukazuju na kombinaciju faktora: veća dostupnost jeftine prerađene hrane bogate mastima i šećerom, sedentarni način života, promene u ishrani tokom brze "nutricione tranzicije" i nedostatak znanja o rizicima. Profesor Barry Popkin ističe da deca u takvim uslovima mogu dobiti telesnu težinu, a ipak ostati hranom nedovoljno bogata mikrohranljivim sastojcima — što predstavlja oblik šireg malnutricionog problema.
"Svi napreci u zdravlju biće potisnuti ovim apsolutnim cunamijem neinfektivnih bolesti," rekao je dr. Zulfiqar Bhutta, upozoravajući na dugoročne posledice.
Posledice i troškovi
Gojaznost u detinjstvu povećava rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, astme i drugih hroničnih stanja u odraslom dobu. WHO procenjuje da bi globalni troškovi povezani sa prekomernom težinom i gojaznošću mogli dosegnuti 3 biliona USD do 2030. U Indoneziji, World Obesity Federation procenjuje rast troškova sa 17,5 milijardi USD (2019) na gotovo 47 milijardi USD do 2030.
Lečenje i prepreke
Novo farmaceutsko rešenje poput lekova na bazi agonista GLP-1 (primer: Ozempic) pomaže nekima, ali pristup je ograničen zbog proizvodnih kapaciteta, cene i nedostatka smernica za primenu kod dece. WHO procenjuje da će samo oko 10% potencijalnih korisnika imati pristup tim lekovima do 2030. Većina zemalja dozvoljava lečenje tek od 12. godine i nema globalnih smernica za upotrebu kod mlađih pacijenata.
Šta rade vlasti?
Indonezija je uvela nekoliko mera: program besplatnih školskih obroka, široke skrining kampanje i sistem označavanja hrane po semafor modelu (crveno/žuto/zelena), ali implementacija još traje, a predviđeni porez na zaslađena pića je više puta odlagan. Ministarski pristup je kombinacija edukacije i saradnje sa industrijom, dok stručnjaci traže strože regulative i mere zaštite dece u marketingu hrane.
Primeri iz života
Intan je, nakon što je primila kombinaciju medicinske pomoći i promene načina života, izgubila oko 40 kg i vratila samopouzdanje — ide u teretanu, vraća se u školu i želi da postane policajka. Drugi roditelji takođe menjaju navike: smanjuju unos šećera, povećavaju unos voća i traže jasnije nutritivne informacije.
Zaključak i preporuke
Problem dečje gojaznosti u zemljama u razvoju zahteva hitan, višeslojan odgovor: jačanje javnog zdravlja i obrazovanja, regulaciju marketinga nezdrave hrane, dostupniju i zdraviju ponudu u školama, kao i politike koje ciljaju uzroke — od dostupnosti hrane do urbanog planiranja koje podstiče fizičku aktivnost. Bez brze i koordinisane akcije, troškovi po zdravlje i ekonomiju biće sve veći.
Napomena: Svi podaci u tekstu zasnovani su na izveštaju projekta podržanog od WHO i novinarskom izveštaju Reutersa. Identitet pacijenata i medicinski detalji tretirani su u skladu sa javno dostupnim informacijama.
Pomozite nam da budemo bolji.
