Analiza DNK iz mahovine u rezervatu Adolpho Ducke (Manaus) otkrila je prisustvo roda Ophiocordyceps čak i na mestima udaljenim od groblja zaraženih mrava, što sugeriše moguću endofitnu fazu gljive. Nalaz povezuje rane opise vrsta poput O. monacidis sa mahovinom Octoblepharum i otvara pitanje da li biljke utiču na mesto "ubilačkog ugriza". Ipak, detekcija DNK zahteva dodatne studije (izolaciju i eksperimente) da bi se potvrdila funkcionalna veza i praktične implikacije za biokontrolu.
„Zombi‑gljiva“ Ophiocordyceps Pronađena u Mahovini Daleko od "Groblja" Mrava
Photo Credit: iStock
Istraživanje sprovedeno u amazonskoj prašumi pokazalo je da je DNK roda Ophiocordyceps prisutna unutar mahovine prikupljene na mestima udaljenim od poznatih "groblja" zaraženih mrava. Nalik senzacionalnom nazivu „gljiva‑zombija“, ovaj organizam je u stvarnosti grupа specijalizovanih entomopatogenih gljiva čija je ekologija kompleksnija od ranije pretpostavki.
Šta su istraživači uradili i pronašli
Rad objavljen u časopisu IMA Fungus zasnovan je na analizama DNK iz uzoraka mahovine prikupljene u Rezervatu šume Adolpho Ducke kod Manausa. Istraživači su, uključujući Talesa Alves‑Júniorа iz Instituto Nacional de Pesquisas da Amazônia, pronašli prisustvo Ophiocordyceps DNK u kontrolnim uzorcima mahovine — tj. na mestima gde nijedan inficirani mrav nije bio viđen.
"Detektovali smo Ophiocordyceps, zajedno sa drugim rodovima entomopatogenih gljiva, u svakom kontrolnom uzorku mahovine," rekao je Tales Alves‑Júnior.
Šta to znači
Najjednostavnije tumačenje je da gljiva može imati endofitnu fazu — da živi unutar biljnih tkiva (mahovine) bez uzrokovanja očigledne štete. To bi značilo da Ophiocordyceps ne mora uvek da prispe iz tela zaraženog mrava, već da može biti već prisutna u biljnom domaćinu pre nego što dođe do infekcije insekta.
Međutim, autori i mediji napominju ograničenja: detekcija DNK ne dokazuje nužno aktivnu, živu i rastuću gljivu unutar biljke. Potrebne su dalje studije — npr. izolacija živih kultura, mikroskopske analize i eksperimentalni testovi — da bi se potvrdila funkcionalna endofitnost i njena uloga u ekosistemu.
Povezanosti i implikacije
Već je poznato da neke vrste Ophiocordyceps mogu menjati ponašanje insekata (npr. „smrtni ugriz“ koji podstiče mrava da se zakači za biljni organ). Godine 2018. João Paulo Machado de Araújo i saradnici opisali su nekoliko novih vrsta iz iste lokalitete, uključujući O. monacidis, čije plodno telo podseća na sporofit mahovine roda Octoblepharum — iste mahovine u kojoj su pronađeni DNK tragovi.
"Manipulacija ponašanjem možda uključuje ne samo gljivu i insekta, već i biljku na koju insekt zagrize i njen prateći mikobiom," rekao je Machado de Araújo.
Ako se dokaže da mahovina ili druge biljke aktivno privlače ili usmeravaju ponašanje zaraženih insekata, to bi promenilo naše razumevanje persistenсije i širenja ovih gljiva u prirodi i moglo bi imati praktične implikacije za biokontrolu poljoprivrednih štetočina.
Širi kontekst
Otkriće je primer kako skrivene faze u životnim ciklusima organizama i promene staništa mogu imati dalekosežne posledice. Slično, istraživači prate kako klimatske promene i degradacija staništa utiču na širenje gljivičnih i insekto‑prenesenih bolesti globalno.
Zaključak: Nalaz DNK Ophiocordycepsa u mahovini je važan i intrigantan pokazatelj mogućeg endofitnog stadijuma u Amazoniji, ali je neophodno dodatno eksperimentalno potvrđivanje pre nego što se izvuku konačni zaključci o ulozi mahovine u životnom ciklusu i širenju ove grupe gljiva.
Pomozite nam da budemo bolji.
