Tajvan je pojačao nadzor nad kompanijama povezanim s Kinom koje prikrivaju vlasništvo kroz ofšor strukture ili lokalne posrednike. MJIB je od 2020. pokrenuo 166 istraga, od kojih je najmanje 36 završilo presudama (kazne do 3 godine zatvora i do NTD 25.000.000). Većina osuđenih firmi bila je u sektoru poluprovodnika, dok je ispitan i 67 slučajeva navodne krađe poslovnih tajni.
Tajvan Pojačava Nadzor Nad Kineskim Vlasništvom: 166 Istraga i 36 Presuda Od 2020.
Credit: Getty Images
Tajvan je pojačao kontrolu nad kompanijama povezanim s Kinom koje na ostrvu posluju bez potrebnih dozvola, često koristeći ofšor strukture ili lokalne zastupnike da prikriju stvarno vlasništvo. Vlasti ističu da su ovakve prakse potencijalni rizik po nacionalnu bezbednost, posebno u strateškim sektorima poput poluprovodnika.
Kontekst i zašto je važna kontrola
Od 2015. Peking intenzivno ulaže u domaći razvoj poluprovodnika, a taj proces je ubrzan usled američkih ograničenja izvoza i sankcija koje ograničavaju pristup naprednim zapadnim tehnologijama. Mnoge kineske kompanije pokušavaju da brzo nadoknade zaostatak zapošljavanjem stručnjaka iz tajvanskog sektora poluprovodnika i ponudom znatno većih plata.
Taipei to doživljava kao potencijalnu pretnju: strategija "silicijumski štit" zasniva se tehnološkoj prednosti Tajvana da bi obezbedila međunarodnu podršku u slučaju vojnog sukoba. Ostrvo obezbeđuje više od 60% svetske proizvodnje poluprovodnika i proizvodi oko 90% najnaprednijih procesora — zato svako erodiranje te prednosti ima velike globalne posledice.
Istrage, presude i sektorski fokus
Ministarstvo pravosuđa Tajvana, Ured za istrage (Ministry Of Justice Investigation Bureau, MJIB), od 2020. vodi 166 istraga vezanih za nezakonito kinesko vlasništvo. Sudski zapisi pokazuju da je najmanje 36 slučajeva završilo osudom. Prema zakonu, kazne mogu uključivati zatvor do tri godine i novčane kazne u rasponu od NTD 120.000 (≈ 3.800 USD) do skoro NTD 25.000.000 (≈ 800.000 USD).
(Image credit: tsmc)
Od 36 osuđenih firmi, 33 su bile angažovane u istraživanju, razvoju i dizajnu poluprovodnika. Pored toga, agencija je ispitala najmanje 67 slučajeva u kojima su kineske firme navodno pribavljale poslovne tajne od tajvanskih kompanija.
Povezanost s velikim igračima
Među istragama pojavile su se firme za koje se tvrdi da imaju veze sa poznatim kineskim tehnološkim kompanijama, uključujući Xiaomi, OnePlus/Oppo i SMIC (Semiconductor Manufacturing International Corporation), najvećim kineskim foundry-em koji direktno konkuriše tajvanskom TSMC-u.
Stavovi stručnjaka
"Ove poteze su u velikoj meri pokretale poslovne potrebe," ocenio je Hui He, direktor istraživanja u Omdia.
"Da li je to špijunaža ako sednem i privučem stručnjake? U nekim zemljama jeste. Suočavamo se sa različitim definicijama u zavisnosti od države, i to predstavlja problem," upozorava Nichol Eftimiades, bivši zvaničnik Ministarstva odbrane SAD.
Zaključci i implikacije
Povećane kontrole i sudske presude ukazuju da Tajvan aktivno razotkriva i kažnjava pokušaje prikrivanja kineskog vlasništva, naročito u sektorima koji su kritični za nacionalnu i globalnu tehnološku bezbednost. Dok jedni ističu komercijalne motive kompanija, drugi upozoravaju na rizik industrijske špijunaže i geopolitike — kombinacija koja čini slučajeve vrlo osetljivim.
Šta pratiti: dalji zakonski postupci, eventualne međunarodne implikacije u lancima snabdevanja poluprovodnicima i moguće promene u politici prema stranim investitorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
