Norveška, lider u usvajanju električnih vozila, razmatra zabranu pametnih naočara sa kamerama zbog zabrinutosti za privatnost. Digitalna ministarka Karianne Tung ističe rizik nadzora i predlaže mogućnost zabrane prepoznavanja lica u javnosti. Termin 'pervert glasses' oslikava javni otpor, dok kompanije kao što su Meta, Snap i Apple nastavljaju razvoj ovih uređaja.
Norveška Razmišlja o Zabrani Pametnih Naočara Sa Kamerama — Privatnost Ispred Trendova
Norway Skeptical of Smart Spectacles: Leader in EV Adoption Not Ready to Welcome ‘Pervert’ Glasses
Norveška, zemlja koja je postigla tržišni udeo električnih vozila od oko 96%–98%, pokazuje da vođstvo u jednoj tehnološkoj tranziciji ne znači automatsko prihvatanje svih novih uređaja. Dok su EV vozila postala svakodnevnica na norveškim putevima, država sada ozbiljno razmatra kako regulisati pametne naočare opremljene kamerama zbog sve većih zabrinutosti za privatnost.
Prema izveštaju TechCrunch-a, digitalna ministarka Karianne Tung rekla je za AFP da vlasti razmatraju zabrane ili ograničenja za nosive uređaje koji mogu snimati fotografije i zvuk u javnim prostorima. Tung je upozorila da trend ugrađivanja kamera i mikrofona u naočare, kape i slušalice stvara rizik nadzora i narušavanja privatnosti građana koji ne mogu dati eksplicitan pristanak.
'Moramo sprečiti da se ova oprema koristi za praćenje drugih ljudi na javnim mestima,' rekao je Tung, navodeći da bi jedna od mogućih mera bila zabrana tehnologija za prepoznavanje lica u javnom prostoru.
U medijskim izveštajima pojavila se i fraza 'pervert glasses' koja opisuje modele pametnih naočara kojima se zamera mogućnost fotografisanja ili snimanja bez pristanka. Taj pejorativ povećava otpor javnosti i otežava masovno prihvatanje ovakvih uređaja, bez obzira na njihove praktične primene (npr. snimanje sportskih aktivnosti iz prvog lica).
Šta to znači za tehnološke kompanije?
Velike kompanije poput Meta Platforms i Snap Inc. uložile su značajna sredstva u razvoj pametnih naočara, a očekivanja su da će i Apple predstaviti svoj model namenjen potrošačima. Međutim, oštra reakcija u Norveškoj pokazuje da tržište može zahtevati jasna pravila pre nego što uređaji postanu u širokoj upotrebi.
Potencijalne posledice i naredni koraci
Ako Norveška uvede strože propise — posebno zabranu snimanja bez pristanka ili zabranu prepoznavanja lica na javnim mestima — to bi moglo postati model za druge zemlje sa sličnim pristupom zaštiti privatnosti i evropskim regulativama poput GDPR-a. S druge strane, proizvođači i zagovornici tehnologije veruju da uz odgovarajuće sigurnosne i etičke mehanizme uređaji mogu imati korisne primene.
Ukratko, Norveška pristupa pametnim naočarima s oprezom: dok je električna tranzicija prihvaćena, nova era nosive kamere suočava se s legitimnim pitanjima o privatnosti koja će verovatno oblikovati regulatorni okvir u narednim mesecima.
Pomozite nam da budemo bolji.
