Nova randomizovana crossover studija iz Španije pokazuje da dnevni unos 35 g paradajz pirea tokom tri meseca može poboljšati selektivnu pažnju kod 42 ispitanika. Kod 14 osoba koje su imale MRI zabeležene su indikativne promene u funkcionalnoj povezanosti mozga, ali ta analiza je bila mala i statistički slabo potkrepljena. Studija je nezaslepljena, pa su potrebna veća, duža i zaslepljena ispitivanja da bi se potvrdila klinička važnost nalaza.
Tri Meseca Paradajz Pirea Menjaju Mozak? Mala Randomizovana Studija Pronalazi Promene
(yipengge/iStock/Getty Images Plus)
Jedna od najrasprostranjenijih namirnica na svetu — paradajz — mogla bi imati suptilan uticaj na funkciju mozga, pokazuju preliminarni rezultati malog kliničkog pokušaja iz Španije. Istraživanje povezuje dnevni unos paradajz pirea sa poboljšanjem pažnje i indikativnim promenama u funkcionalnoj povezanosti mozga, ali nalazi treba da se tumače oprezno.
(López-Solís et al.,Antioxidants, 2026)
Šta su naučnici radili?
U randomizovanom crossover dizajnu, 42 zdravih sredovečna učesnika konzumiralo je 35 g paradajz pirea dnevno tokom tri meseca, a u drugom periodu držali su dijetu sa niskim unosom likopena. Faze su razdvojene mesečnim "washout" periodom; jedna nedelja pre randomizacije učesnici su izbegavali namirnice bogate likopenom (paradajz, lubenica, papaja, grejpfrut, guava).
Functional connectivity patterns after tomato and control interventions (uncorrected p < 0.005). Clusters displaying reduced connectivity are shown in blue; red-yellow represents the functional network in which the differences were detected. (a) Right frontoparietal network. (b) Auditory network. (c) Dorsal attention network. (López-Solís et al.,Antioxidants, 2026)
Ključni rezultati
Na standardizovanim kognitivnim testovima, grupa tokom faze sa paradajz pireom je pokazala poboljšanu selektivnu pažnju i blagi rast asocijativnog pamćenja. U manjem poduzorku od 14 ispitanika urađena su MRI snimanja koja su pokazala indikativne promene u povezanosti velikih moždanih mreža: smanjenu resting-state povezanost u desnoj frontoparijetalnoj i auditivnoj mreži pri visokom unosu likopena, te sniženu povezanost u dorsalnim mrežama pažnje pri niskom unosu paradajza.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Biološki markeri
Nivoi likopena u krvi porasli su jasno tokom faze sa paradajz pireom, a zabeležen je i graničan porast proteinskog markera BDNF koji je povezan sa plastičnošću mozga.
Ograničenja i oprez
Autori ističu više važnih ograničenja: trial je bio nezaslepljen (učesnici i istraživači su znali ko prima paradajz pire), MRI analiza je bila vrlo mala (n=14) i statistički slabo potkrepljena — neke analize su korišćene uz nekorigovani prag (p < 0.005) umesto strože korekcije za višestruka poređenja. Zbog toga se ne može isključiti uticaj očekivanja ili vežbanja testova na rezultate.
Šta to znači za čitaoca?
Rezultati su interesantni i koherentni sa ranijim pilot-studijama koje su ukazivale na kognitivne benefite karotenoida iz paradajza kod starijih odraslih, ali ne dokazuju uzročnost niti trajnu kliničku korist. Potrebne su veće, dugotrajnije i zaslepljene studije da potvrde da li redovan unos paradajz pirea zaista promeni funkciju mozga na značajan i trajan način.
Praktičan savet
Paradajz je dobar izvor antioksidanasa i vitamina, a kuvanje može povećati dostupnost likopena — zato kašičica paradajz pirea u sosu može biti jednostavan način da se poveća unos. Ipak, ne treba očekivati čudesne efekte dok se ne izvrše veća istraživanja.
Studija: López-Solís i saradnici, Antioxidants, 2026. Nalazi su preliminarni i zahtevaju potvrdu u većim randomizovanim i zaslepljenim ispitivanjima.
Pomozite nam da budemo bolji.
