Leto 2026: Solarna Energija Nadoknadila Pad Hidroproizvodnje, Ali Rezervoari Ostaju Kritični

Brzi rast solarne energije omogućio je evropskim energetskim sistemima da apsorbuju leto 2026. sa još slabijom hidroproizvodnjom nego tokom suše 2022. Međutim, iako je solar praktično prekrio energetski deficit, zalihe u rezervoarima ostaju ispod istorijskih nivoa i zahtevaju dodatne mere.

Ključni podaci

Analiza za PV Magazine, obuhvatajući 10 evropskih sistema sa kompletnim podacima, pokazuje sledeće za period 1. jun–15. avgust:

• Hidro: 31,65 TWh (najniža letnja vrednost u sedmogodišnjem nizu; -6% u odnosu na 33,69 TWh iz leta 2022).
• Solar: Porast sa 45,27 TWh (2022) na 84,44 TWh (2026).
• Kombinovano (hidro + solar): Porast sa 78,96 TWh na 116,09 TWh (+47%).

Promena obrasca rada rezervoara i pumpnog skladištenja

Solarni vrhovi oko podneva izmenili su dnevnu dinamiku rada hidroelektrana: proizvodnja iz rezervoara se smanjivala u toku dana i preusmeravala prema večernjim satima, kada je potražnja i dalje visoka.

Sistemi pumpnog skladištenja u Austriji, Nemačkoj, Španiji i Portugalu prešli su s noćnog (pre zore) na rani popodnevni prozor za punjenje (oko 13–14h). U četiri posmatrana sistema ukupno punjenje je poraslo sa 3,99 TWh (2020) na 7,71 TWh (2026), pri čemu je podnevno punjenje naraslo 5,6×, a noćno palo za 88%.

Tokom šest leta korelacija između satnog solar‑outputa i satnog pumpanja porasla je sa gotovo nule na 0,86 — što pokazuje koliko je punjenje postalo usklađeno sa solarnim vrhom.

Tržišni signali i regionalni pritisci

Negativne cene u podnevnim satima postale su učestale: u 2026. Nemačka i Španija zabeležile su negativne podnevne cene u oko 29% odnosno 28% tih sati. Geografski, glavni pritisak se pomerio sa Iberije (2022) prema Francuskoj, Alpima i regionu Dunava — pri čemu su francuski rezervoari pali ispod istorijskog donjeg opsega.

Šta to znači i preporučene mere

Solar demonstrira sposobnost da upravlja dnevnom špicu i apsorbuje višak proizvodnje tokom sunčanih perioda, ali ne može nadoknaditi već iscrpljene rezerve vode. Ključne preporuke su:

• Nastavak širenja solarnih kapaciteta uz pametno, ciljano korišćenje skladišta (da se višak preusmeri u večernje sate).
• Povećanje kapaciteta i fleksibilnosti pumpnog skladištenja kako bi se maksimalno iskoristili podnevni viškovi.
• Jačanje prekograničnih interkonekcija za slanje jeftine čiste energije u regione sa većim pritiskom na zalihe.
• Pažljivo upravljanje satima nakon zalaska sunca — oni će i dalje biti kritični u jesen.

Safa Sen, market engagement lead za CWE u WSP‑u, kako navodi PV Magazine: „Solar pokrio letošnji energetski jaz skoro tri puta i preoblikovao sredinu dana, ali nije obnovio zalihe.“

Zaključno, Europa postaje sve bolja u upravljanju jakim podnevnim periodima zahvaljujući solarnim kapacitetima i skladištenju, ali preostali izazov su niski nivoi rezervoara i potreba za inicijativama koje deluju na regionalnom i prekograničnom nivou.