Mlade žene u Južnoj Koreji napuštaju iscrpljujuće gradske poslove i vraćaju se tradiciji haenyeo — ronioca bez kiseoničkih boca. Priče kao što je Jinina pokazuju težak fizički i zdravstveni trošak, ali i osećaj nezavisnosti i svrhe. Tradicija je priznata od UNESCO-a, ali se broj haenyeo smanjuje, dok klimatske promene dodatno ugrožavaju njihov opstanak.
Morske žene vraćaju se moru: mlade Korejke biraju haenyeo umesto gradskog zamora
South Korean haenyeo Jin So-hee dives into the sea in the South Korean coastal town of Geoje (Jung Yeon-je)
Jin So-hee i druge mlade žene u Južnoj Koreji napuštaju iscrpljujuću gradsku rutinu i odlučuju da nastave vekovnu tradiciju haenyeo — ronioca bez kiseoničkih boca koji zarađuju od mora. Njihove priče spajaju težak fizički rad, osećaj nezavisnosti i zabrinutost zbog klimatskih promena koje prete njihovom zanatu.
Iz grada na obalu
Brza ekonomska transformacija Južne Koreje promenila je način života mnogih, ali sveprisutna radna kultura — dugi sati, minimalni odmor i niske plate — podstakla je neke da potraže drugačiji smisao. Jin (33), poreklom iz Busana, radila je kao pomoćnica u nezi i u salonima lepote, ali je sa 25 godina preselila u priobalni grad Geoje nakon što je videla starije haenyeo kako rone i zarađuju u prirodi.
Lični trošak tradicije
Prva godina za Jin bila je izuzetno zahtevna: izgubila je sedam kilograma i često bila toliko iscrpljena da je „jedva imala snage da podigne kašiku”. Haenyeo rone zaštićene samo odelom za ronjenje i tradicionalnim naočarima koje se, kako nalaže običaj, mažu pelenom od pelina i pljuvačkom da se ne bi maglile. Mnogi se suočavaju sa bolovima u ušima usled pritiska vode i razdirajućim glavoboljama posle zarona.
„Boli me bilo toliko da sam zaplakala... Nisam ništa čula”, rekla je Jin, koja je potom naučila i moderne tehnike slobodnog i ronjenja na bocu kako bi smanjila rizike.
Značaj i otpor tradicije
Za vekove haenyeo su predstavljale jedinstvenu ulogu u korejskoj istoriji: mnoge generacije žena bile su hraniteljke porodice. UNESCO je prepoznao ovu kulturu, posebno ističući ostrvo Jeju kao srce tradicije — tamo je broj haenyeo opao na 2.371 prošle godine, sa 3.437 u 2021. Tradicija je simbol ženske nezavisnosti u društvu sa snažnim patrijarhalnim korenima.
Nova generacija i digitalna dokumentacija
Mlade ronioke poput Jin i Woo Jung-min suočavaju se i sa izazovom uklapanja u zatvorene zajednice starijih haenyeo. Jin i Woo koriste YouTube da dokumentuju svoj rad i promovišu vidljivost mladih haenyeo, uprkos prvobitnoj sumnji starijih koleginica.
Rizici i klimatske promene
Osim fizičkih napora, haenyeo se suočavaju sa opasnim uslovima: čak i mala rupica u odelu može biti kobna u hladnom zimskom moru. Zagrevanje mora menja morske ekosisteme i smanjuje ulov, čineći posao još neizvesnijim. Woo opisuje more kao „podzemni svet” zbog rizika i tereta koji nosi.
Uprkos tome, ronioke ističu lepotu podvodnog sveta koja često opravdava napor: Jin se priseća vremena kada su crveni morski organizmi pretvarali dno u "polje ruža" svake proleće — prizor koji je poslednjih godina slabiji zbog promena u moru.
Šta sledi?
Broj haenyeo i dalje opada, ali priče mladih žena pokazuju mogući put revitalizacije: kombinacija tradicionalnih veština, moderne obuke (freediving i scuba) i digitalne vidljivosti mogla bi pomoći da se zanat održi i prilagodi novim uslovima. Istovremeno, opstanak zavisi i od šire akcije na klimatskim i ekološkim nivoima.
Zaključak: Priče Jin, Woo i Choi nisu samo o profesiji — one su o izboru života, otporu i očuvanju kulturnog nasleđa u eri promena.
Pomozite nam da budemo bolji.
