Biolozi sa University of Iowa upozoravaju da periodične cikade koje izranjaju u masama svakih 13 ili 17 godina zavise od korenovih sistema starih šuma i da su ugrožene dugoročnim gubitkom tog staništa. Studija u Ecology pokazuje da, iako se šume mogu obnavljati, cikade se premeštaju toliko sporo da oporavak populacija može potrajati stotinama godina. Autori pozivaju na hitnu zaštitu zrelih šuma jer sadnja mladih stabala nije brzo rešenje.
Iowa: Periodične Cikade (13- i 17-godišnje) Pred Izumiranjem — Za Opstanak Su Neophodne Stare Šume
Photo Credit: iStock
Biolozi sa University of Iowa upozoravaju da jedno od najupečatljivijih prirodnih fenomena Severne Amerike — periodično masovno izlaženje cikada svake 13. ili 17. godine — može biti pritisnuto ka lokalnom izumiranju zbog dugotrajnog uništavanja starih, netaknutih šuma.
Šta otkriva studija
U članku objavljenom u časopisu Ecology naučnici navode da su periodične cikade posebno osetljive tokom svog dugačkog podzemnog stadijuma života, kada se oslanjaju na korenov sistem starih stabala za prehranu. Andrew Forbes, korespondirajući autor i profesor Departmana za biologiju na University of Iowa, upozorava da osobine koje cikade čine jedinstvenim — dugi, sinhronizovani ciklusi i masovna pojava — istovremeno povećavaju njihovu ranjivost kada se staništa menjaju.
„Mislim da su cikade fascinantne zbog svoje izvanredne biologije. Ali ta zanimljiva biologija ih je i osudila“, rekao je Forbes.
Ključni problemi
Periodične cikade nalaze se isključivo u Severnoj Americi; postoje sedam vrsta — četiri sa 13-godišnjim i tri sa 17-godišnjim ciklusom. Kad leglo izroni u sinhronizaciji, gustina jedinki može doseći stotine hiljada po akru. Njihova strategija preživljavanja zasniva se na tolikoj brojnosti da predatori ne mogu da pojedu dovoljno jedinki da spreče reprodukciju („predator satiation“). Međutim, kada stare šume budu trajno uklonjene, korenovi sistemi od kojih se cikade hrane nestaju, a populacije ne uspevaju da se brzo premeste u novo stanište.
Zašto obnova traje toliko dugo
Šume se mogu vremenom vratiti, ali cikade se veoma sporo šire u novo stanište: oporavak populacija na mikro-lokalnom nivou može potrajati stotinama godina. To znači da sadnja mladih stabala nije trenutni lek — zaštita postojećih zrelih šuma je ključna mera za očuvanje ovih vrsta. Forbesovo lično iskustvo — očekivano izlaženje kod Iowa Cityja nije potvrdilo masovnu pojavu — ilustrira kako ljudska promena zemljišta može brzo prekinuti generacijski poznat fenomen.
Širi kontekst
Autori studije ističu da je ovo primer šireg trenda: gubitak staništa već utiče na brojne insekte širom sveta, od nestanka ikoničnih vrsta u Kostariki do masovnog opadanja leptira o kojem upozoravaju istraživači sa Yale-a. Sve to pokazuje da vrste mogu nestajati mnogo pre nego što šira javnost primeti promenu i zašto je ranom zaštitom važno delovati.
Preporuke
- Prioritetna zaštita starih i netaknutih šuma na nivou lokalnih zajednica i politika.
- Oprez pri krčenju šuma i planiranje očuvanja ključnih staništa cikada.
- Praćenje očekivanih pojavljivanja legala kako bi se rano detektovao pad populacija.
Ovaj slučaj podseća da čak i spektakularni i dobro poznati prirodni događaji mogu izbledeti ukoliko se ne sačuvaju staništa koja ih podržavaju.
Pomozite nam da budemo bolji.
