Suše i toplotni talasi u Londonu povećavaju rizik od subsidencije: glinene podloge se skupljaju, a koreni drveća dodatno isušuju tlo, što dovodi do pucanja zidova i sleganja temelja. Starije kuće sa plitkim temeljima su najugroženije. Osiguravajuće isplate su porasle (rekordnih 415 miliona USD u 2025.), a stručnjaci upozoravaju da će rizik i troškovi rasti sa klimatskim promenama.
London: Zgrade Pucaju i Tone Nakon Ekstrogne Suše — Rizik Koji Raste
Terraced houses in the Notting Hill district of London, England. The city is at the epicenter of a subsidence problem that experts say is being exacerbated by extreme heat. - Hollie Adams/Bloomberg/Getty Images
Tokom izuzetno toplog i sušnog leta u Londonu mnogi su vlasnici kuća primetili neočekivane promene: cik-cak pukotine na zidovima, zaglavljena vrata i iskrivljeni prozori. Ovo nisu izolovani incidenti — grad se suočava sa porastom slučajeva subsidencije (tone zgrade) usled dugotrajne suše i visokih temperatura.
Zašto se to događa?
London i veći deo juga Engleske leže na glinenim zemljištima koja se ponašaju kao spužva: u vlažnim uslovima šire se, a u suvim se skupljaju. Proces poznat kao "shrink-swell" dovodi do nejednakog skupljanja tla ispod temelja, što može izazvati sleganje i pucanje konstrukcija.
Faktori koji pojačavaju problem
- Tip tla: Specifične vrste gline u Londonu sadrže ekspanzivne minerale koji su naročito osetljivi na promenu vlage.
- Vegetacija: U sušnim uslovima koreni drveća sežu dublje u potrazi za vlagom i dodatno isušuju zemljište ispod kuća.
- Starije zgrade: Više od polovine londonskih domova izgrađeno je pre 1945. i često ima plitke temelje, što povećava ranjivost.
"Subsidence je jedan od najštetnijih geohazarda u Velikoj Britaniji danas", izjavio je predstavnik British Geological Survey (BGS).
Koje su posledice i kolike su štete?
Problemi mogu varirati od manjih estetskih pucotina do ozbiljnih strukturnih oštećenja koja zahtevaju skupa saniranja, kao što su podupiranje temelja. Osiguravajuća industrija beleži rastuće troškove: prema podacima Association of British Insurers (ABI), isplaćeno je rekordnih 415 miliona USD za zahteve vezane za subsidenciju u 2025. godini, a samo u drugom kvartalu 2026. osiguravači su isplatili preko 97 miliona USD, pri čemu je prosečan zahtev dostigao rekordnih 27.000 USD.
Dried grass at Blackheath with the London skyline in the distance on August 11, 2026. (Photo by Dan Kitwood/Getty Images) - Dan Kitwood/Getty Images
Šta se može učiniti?
Iako inženjeri ne mogu ukloniti uzrok — klimatske promene — mogu smanjiti ranjivost zgrada. Moguće mere uključuju:
- Uklanjanje ili pravilno presađivanje drveća blizu temelja;
- Postavljanje barijera koje sprečavaju širenje korena ka temeljima;
- Podupiranje temelja (underpinning) injektiranjem betona ili drugim metodama — skuplje, ali često neophodno rešenje za ozbiljna oštećenja;
- Redovan nadzor i dokumentovanje pukotina i pomeranja (fotografije, stručni pregledi).
Stručnjaci upozoravaju da, kako se ekstremi vremena pojačavaju, osiguravači mogu početi da ograničavaju pokriće ili značajno povećavaju premije za oblasti visokog rizika, što već otežava obezbeđivanje polisa u nekim delovima Londona.
Praktični saveti za vlasnike kuća
- Pratite nove ili rastuće pukotine i fotografišite ih.
- Kontaktirajte osiguranje i stručnjaka za statiku pre nego što oštećenje postane ozbiljno.
- Raspitajte se o lokalnom tipu tla i mogućnostima zaštite temelja.
- Ako živite u starijoj kući, razmotrite preventivne mere pre narednih sušnih perioda.
Subsidence možda nije neposredna opasnost po život, ali može znatno umanjiti vrednost nepokretnosti, otežati prodaju i dovesti do velikih troškova popravke. Kako se klimatske promene dalje razvijaju, stručnjaci poručuju da će ovaj problem verovatno postati učestaliji i geografski širi.
Izvori: British Geological Survey (BGS), Aviva, Association of British Insurers (ABI), izjave stručnjaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
