Opasnost sa Sunca: Solarne oluje (1:250) mogle bi ostaviti 5 miliona Amerikanaca bez struje i koštati 1,81 milijardu dolara dnevno

Nova studija objavljena u časopisu AGU Advances upozorava da bi ekstremna geomagnetna oluja, koja se statistički javlja otprilike jednom u 250 godina, mogla izazvati široke nestanke struje u SAD, pogoditi stotine hiljada preduzeća i stvarati ogromne dnevne ekonomske gubitke.

Šta pokazuje studija?

Autori procenjuju da bi u najgorem (1:250) scenariju bez električne energije moglo ostati do 5 miliona ljudi i da bi ta šteta mogla iznositi oko 1,81 milijardu dolara dnevno. U scenariju jačem otprilike jednom u 100 godina, posledice su nešto manje teške: oko 3,5 miliona ljudi i 91.000 preduzeća bez struje, sa procenjenim dnevnim gubitkom od oko 1,22 milijarde dolara.

Metodologija

Studija koristi integrisani okvir koji povezuje fiziku svemirskog vremena, inženjerske karakteristike elektroenergetskog sistema i ekonomske posledice. Model simulira kako solarne erupcije stvaraju geoelektrična polja, kako ta polja uzrokuju struje u provodnim elementima mreže i kako kvarovi transformatora i podstanica utiču na snabdevanje električnom energijom i privredu.

Provera modela

Autori su svoje simulacije uporedili sa merenjima koje je tokom oluje "Gannon" 2024. prikupila Tennessee Valley Authority (TVA), što daje veću verodostojnost njihovih procena.

Kako nastaju geomagnetne oluje

Ove oluje započinju kada Sunce izbaci velike količine plazme i magnetske energije iz korone (koronalna masa). Nakon što takav oblak stigne do Zemljinog magnetnog polja, nastaju geoelektrična polja koja indukuju struje u dugačkim provodnim strukturama — a posebno kroz velike visokonaponske transformacione stanice, čime se remeti prenos električne energije.

Istorijski primer: 1967. solarna oluja izazvala je poremećaje u ranim američkim radarskim sistemima i gotovo dovela do pogrešne procene bezbednosnog incidenta između SAD i SSSR-a.

Direktni uticaji na svakodnevni život

Produženi prekidi napajanja mogu poremetiti: hladnjače i zamrzivače, grejanje i klimatizaciju, internet i telekomunikacije, medicinsku opremu, distribuciju goriva i poslovne aktivnosti. Posledični ekonomski i društveni efekti uključuju prekid rada preduzeća, rizik po zdravstvene usluge i sporiji regionalni oporavak.

Preporuke i dalje potrebe za istraživanjem

Autori naglašavaju potrebu za boljim prognozama i većim ulaganjem u otpornost mreže. Konkretno, studija preporučuje:

• Unapređenje prediktivnih modela svemirskog vremena kako bi vlasti i operatori mreže imali vreme za pripremu.
• Ulaganja u zaštitu ključnih transformatora i podstanica te u planove brzog oporavka.
• Dodatna istraživanja lančanih efekata unutar mreže i mogućih kombinovanih katastrofa (npr. geomagnetna oluja tokom talasa vrućine ili uragana).

Autori takođe ističu da su neke od ranjivosti koje pojačavaju štetu od geomagnetnih oluja iste kao i kod drugih pretnji — zastarela oprema i vremenski izazvani kvarovi — te da rešenja koja ojačaju mrežu protiv jedne vrste rizika često pomažu i protiv drugih.

Zaključak: Iako je verovatnoća ovakvog ekstremnog događaja niska, potencijalne posledice su dovoljno velike da opravdaju ulaganja u praćenje, zaštitu i planove hitnog reagovanja.