Vlada Islanda najavila je da će u februaru podneti predlog zakona koji kao jednu od opcija sadrži trajnu zabranu komercijalnog kitolova. Ukoliko zabrana bude usvojena, Norveška i Japan ostali bi kao jedine zemlje koje praktikuju komercijalni kitolov. U sezoni 2024. do 9. septembra ulovljeno je 80 plejtvalla, dok kvota iznosi 150. Plejtvalli su prema IUCN-u klasifikovani kao ranjiva vrsta, a organizacije za zaštitu životinja pozdravljaju inicijativu.
Island Razmatra Trajnu Zabranu Komercijalnog Kitolova — Norveška i Japan Bi Ostali Sami
Whaling ships are seen docked at a wharf in Reikjavik January 29, 2009. Iceland said on Tuesday it would allow whaling of fin and minke whales -- a practice opposed by conservationists -- for another five years. REUTERS/Ints Kalnins (ICELAND)
Vlada Islanda najavila je da će u februaru podneti predlog zakona o kitolovu u okviru kojeg je jedna od razmatranih opcija i uvođenje trajne zabrane komercijalnog kitolova. To bi, ukoliko se odluči i usvoji, ostavilo Norvešku i Japan kao jedine zemlje koje i dalje praktikuju komercijalni kitolov.
Kitolov na Islandu dugo izaziva proteste aktivista za dobrobit životinja i kritike javnosti. Na veb-sajtu vlade, koja ima većinu u parlamentu, navedeno je da se razmatraju nekoliko opcija za izmenu zakona, s posebnom pažnjom na mogućnost trajne zabrane.
U aktuelnoj sezoni lova (jun–septembar) prema podacima organizacije Humane World for Animals do 9. septembra je ulovljeno 80 plejtvalla, dok zvanična kvota za 2024. iznosi 150 jedinki.
„Postoji značajna politička i javna podrška za ovaj predlog zakona, kao i ubedljivi etički, veterinarski, pravni i konzervacioni razlozi da se veruje da će uspeti“, izjavila je Wendy Higgins, portparolka Humane World for Animals.
Plejtvalli, glavni cilj islandskog kitolova, prema Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) svrstani su u kategoriju ranjivih vrsta, što pojačava zabrinutost za njihove populacije.
U 2024. privremena vlada Islanda izdala je petogodišnju dozvolu jedinoj preostaloj kompaniji koja obavlja kitolov, što je dodatno podstaklo javnu debatu o budućem pravnom okviru i regulatornim rešenjima.
Širi kontekst
Prema evidenciji Međunarodne komisije za kitove (IWC), u poslednjim godinama komercijalni kitolov su sprovodile samo Island, Norveška i Japan. Norveška je obnovila komercijalni kitolov 1993. godine, a Island je ponovo počeo 2006. uprkos međunarodnom moratorijumu koji je na snazi od 1986. Japan se povukao iz IWC 2019. i nastavio kitolov u svojim teritorijalnim vodama i unutar ekskluzivne ekonomske zone.
Međunarodni moratorijum i dalje dozvoljava tradicionalni i lokalni lov kod domorodačkih zajednica u nekim regionima, poput Grenlanda i Aljaske, zbog njihove prehrambene i kulturne važnosti.
Šta sledi: Predlog zakona bi trebalo da bude formalno podnet u februaru, nakon čega će uslediti rasprava u parlamentu i javna debata. Odluka će zavisiti od parlamentarne većine i političkih kompromisa, s obzirom na ekonomske, kulturne i konzervacione aspekte pitanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
