Studija iz 2025. objavljena u Biological Conservation pokazuje da biljke ispod solarnih panela u 20 farmi u južnoj Francuskoj beleže 76%–86% manje interakcija sa oprašivačima u odnosu na biljke izvan farmi. Glavni faktori su senka i niže temperature koje paneli stvaraju, ali autori razmatraju i fizičke barijere i promene vlažnosti tla. Neočekivano, ispaša je imala jači negativan uticaj na posete oprašivača nego košnja, pa naučnici pozivaju na detaljnija, vrstama orijentisana istraživanja pre nego što se primene mere ublažavanja.
Alarmantno: Solarne farme u Francuskoj smanjuju posete pčela i leptira do 86%
Emilynorton/Getty Images
Solarne farme obezbeđuju značajan izvor obnovljive energije, ali istovremeno menjaju lokalne mikroklime i staništa. Nova studija iz 2025. objavljena u Biological Conservation analizira uticaj solarnih panela na oprašivače i biljke u 20 solarnih farmi u južnoj Francuskoj, i otkriva zabrinjavajuće promene u učestalosti poseta pčela i leptira.
Ključni rezultati
Istraživanje pokazuje da su biljke koje rastu ispod panela imale između 76% i 86% manje zabeleženih interakcija sa oprašivačima u poređenju sa biljkama izvan farmi. Međutim, ukupan broj oprašivača u okolini nije opao u istoj meri, što upućuje na promenu ponašanja i raspodele poseta, a ne nužno na brz kolaps populacija u kratkom roku.
Coldsnowstorm/Getty Images
Mogući uzroci
Istraživači ističu nekoliko mehanizama koji objašnjavaju smanjenje poseta:
- Senka i niže temperature: Solarni paneli stvaraju hladnije mikroklime koje insekti često izbegavaju.
- Prostor između redova (inter-row): Biljke koje rastu između redova panela i dalje su posećivane, ali ređe nego bilje izvan farmi — učestalost poseta korelira sa stepenu osvetljenosti.
- Fizičke barijere: Konstrukcija panela može otežavati kretanje osetljivih leptira i drugih letećih oprašivača.
- Promene u zemljištu: Izmenjena vlažnost i mikro-uslovi tla mogu smanjiti proizvodnju polena i nektara, što čini cvetove manje privlačnim.
Neočekivani nalazi i upravljanje zemljištem
Naučnici su zatekli i neočekivane rezultate u vezi sa načinima održavanja terena: ispaša, za koju su pretpostavljali da će biti manje štetna, pokazala se povezana sa većim padom broja zabeleženih poseta oprašivača nego obična košnja. To naglašava da jednostavne pretpostavke o 'prirodnijim' metodama ne moraju nužno biti bolje za oprašivače.
Sally Hunter/Shutterstock
Preporuke i dalje potrebe za istraživanjem
Autori pozivaju na detaljnija, vrstama orijentisana istraživanja kako bi se razjasnili mehanizmi (ponašanje po vrstama, sezonske varijacije, uticaj tipa vegetacije) pre nego što se predlože mere ublažavanja. Moguće prilagodbe koje treba ispitati uključuju planiranje rasporeda panela radi smanjenja kontinuirane senke, projektovanje koridora za kretanje insekata, izbor biljnog pokrivača koji uspeva u polusenci i reevaluaciju režima ispaše/košenja.
Zašto je to važno
Kako Evropa i dalje širi kapacitete solarnih parkova, razumevanje uticaja na oprašivače je ključno za održavanje biodiverziteta i poljoprivrednih usluga koje oni obezbeđuju. Pre nego što se ugrade široko primenljive mere, potrebni su detaljniji podaci da bi rešenja bila zaista "pollinator-friendly" i ne stvorila neočekivane štete.
Izvor: Studija objavljena 2025. u Biological Conservation koja je pratila 20 solarnih farmi u južnoj Francuskoj.
Pomozite nam da budemo bolji.
