Izveštaj Systemiq‑a upozorava da himalajski glečeri gube masu 65% brže nego pre deceniju, dok se samo oko 21 od ~40.000 glečera kontinuirano prati. Posledice su već vidljive kroz smrtonosne poplave i rastuće rizike za infrastrukturu i stotine miliona ljudi koji zavise od himalajskih voda. Među preporukama su smanjenje emisija crnog uglja, širenje monitoringa, unapređenje ranog upozoravanja i održiviji turizam.
Himalaji Se Tope 65% Brže: Rizik Za Milione Ljudi i Indijsku Ekonomiju
India's government says 56 glacial lakes had been classified as "very high risk" [Nur Photo via Getty Images]
Nova analiza kompanije Systemiq, uz doprinos ICIMOD‑a i drugih stručnih institucija, upozorava da se himalajski glečeri tope znatno brže nego pre deset godina, dok je nadzor i preventiva daleko od zadovoljavajućeg nivoa. Posledice su već vidljive kroz smrtonosne poplave i rastuće pretnje za milijone ljudi i ključne privredne sektore.
Glavni nalazi iz izveštaja
Glečeri u regionu Himalaja–Karakoram danas gube masu 65% brže nego pre deceniju. Istovremeno, od procenjenih ~40.000 glečera, samo oko 21 se prati detaljno i stalno — jasan i opasan jaz u monitoringu.
Fizičke i ljudske posledice
Kako se glečeri povlače, za njima nastaju veća jezera koja su često zadržana nestabilnim naslagama kamenja i leda. Oslabljeni permafrost i destabilizovane planinske padine povećavaju rizik od kaskadnih opasnosti — glacijalnih pojaseva, klizišta i izlivanja. Primeri iz 2021. (Uttarakhand) i 2023. (Sikkim) pokazali su koliko brzo takve katastrofe mogu da se razviju i koliko velike štete mogu da nanesu ljudima i infrastrukturi.
A glacial lake outburst in 2023 triggered a flash flood, causing extensive damage in Sikkim [Reuters]
Skala rizika za Indiju
Iako himalajski pojas pokriva oko 18% teritorije Indije, on je povezan sa oko 35% svih katastrofa u zemlji. Vlada je u julu izvestila da je 56 glečerskih jezera klasifikovano kao "veoma visokog rizika" nakon procene 189 takvih jezera, dok Central Water Commission prati 2.485 jezera većih od 10 ha u indijskim slivovima.
Ekonomija i zavisnost od vode
Systemiq procenjuje da voda iz Himalaja podržava približno 20% indijskog BDP‑a — uključujući žitarice (pšenicu, pirinač), čaj, hidroenergiju i ekonomske aktivnosti povezane s hodočašćima. Ipak, planinske savezne države ostvaruju samo oko 5% te ukupne vrednosti.
Uzroci koje je moguće smanjiti
The Indian Himalayan region receives roughly 400 million visits a year [Corbis via Getty Images]
Oko jedna trećina ubrzanog topljenja glečera pripisuje se crnom uglju (black carbon), pretežno iz ciglarskih peći i drugih izvora na nizijama. Sazvežena čađ po snegu i ledu pojačava apsorpciju sunčeve svetlosti i ubrzava topljenje — problem koji regionalne politike i mere mogu relativno brzo da ublaže.
„Himalaji se približavaju prelomnoj tački, i milioni života i egzistencija su na kocki“, poručuje autorka izveštaja Arushi Chopra.
Preporučene mere
Izveštaj predlaže 10 prioritetnih prelaza, među kojima su najistaknutiji:
- Smanjenje emisija crnog uglja kroz regulaciju industrija kao što su ciglane i unapređenje tehnologije ograničavanja emisija.
- Širenje i finansiranje kontinuiranog monitoringa glečera i glacijalnih jezera (više satelitskog i terenskog nadzora).
- Jačanje sistema ranog upozoravanja i planske pripremljenosti (evakuacija, zaštita kritične infrastrukture).
- Preoblikovanje turizma ka održivim modelima koji zadržavaju veću vrednost lokalno umesto masovnog broja posetilaca.
- Međunarodna i regionalna saradnja u prekograničnom nadzoru i deljenju informacija.
Zaključak
Rizici iz Himalaja ne poznaju granice: zajednički pristupi, poboljšano praćenje i hitne politike za smanjenje lokalno upravljivih zagađenja (kao što je crni ugalj) mogu smanjiti verovatnoću katastrofa i ublažiti ekonomske posledice. Ako se ne preduzme hitna akcija, očekuje se da dotok glečerske vode dostigne "vršnu vodu" sredinom veka, nakon čega će uslediti pad, s dalekosežnim posledicama za snabdevanje i privredu.
Pomozite nam da budemo bolji.
