Smrtonosne poplave na granici Kina–Nepal otvorile su pitanje bezbednosti velikih infrastrukturnih projekata u Himalajima. Iako nema dokaza da je izgradnja direktno izazvala katastrofu, događaj je podvukao koliko klimatske promene čine rizike nepredvidljivijim. Stručnjaci pozivaju na regionalnu razmenu hidrometeoroloških podataka, zajedničko praćenje i oprezniji dizajn projekata.
Katastrofa u Himalajima: Poplave na granici Kina–Nepal podvukle rizike megaprojekata i klimatskih promena
A drone view shows mud covering buildings and property following a flash flood in Trishuli, Nuwakot district, Nepal, on August 27. - Navesh Chitrakar/Reuters
Smrtonosne poplave duž granice između Kine i Nepala ponovo su otvorile pitanje bezbednosti velikih infrastrukturnih projekata u Himalajima. Incident, koji je do sada odneo više od 600 života i ostavio oko 2.500 ljudi nestalima, pokrenut je odronom glečera koji je izazvao snažno klizište i naglu bujicu vode.
Šta se dogodilo
U sredu je deo glečera odlomljen sa planine, pokrenuvši kaskadu klizišta i poplava koje su zatrle sela, puteve, mostove i hidroelektrane na obe strane granice. Spasilačke ekipe suočavaju se sa dodatnim opasnostima — pretnjom sekundarnih klizišta i pucanjem barirnih jezera formiranih talogom i krhotinama.
An aerial view shows A collapsed bridge and damaged settlements debris and mud covering an area following flash floods on August 28, in DeviGhat village, Nepal. - Ritesh Shukla/Getty Images
Infrastrukturni bum u Himalajima
U regionu intenzivno raste izgradnja: Kina planira megabranу vrednu oko 168 milijardi dolara na reci Yarlung Tsangpo, koja koristi pad od oko 2.000 metara i opsežna tunelska rešenja. Indija razvija sopstveni visokoplaninski projekat od 11.200 MW nizvodno, dok Nepal takođe pojačava izgradnju manjih i srednjih hidroelektrana, često uz finansiranje iz Pekinga ili Nju Delhija.
Posledice na napajanje i infrastrukturu
Tokom katastrofe u Nepalu su privremeno izgubljena više od 430 MW električne snage nakon što je 12 brana pogođeno poplavom, dok je dodatnih 470 MW kapaciteta u gradnji takođe oštećeno, navodi nepalsko Ministarstvo za energiju, vodne resurse i navodnjavanje.
People walk past damage in the aftermath of flash floods in Devighat in the Nuwakot district in Nepal, on August 27. - Niranjan Shrestha/AP
Rizici, klimatske promene i gradnja
Stručnjaci upozoravaju da gradnja velikih objekata u takvom osetljivom okruženju — miniranje stena, betoniranje prirodnih formacija i zadržavanje vode u rezervoarima — može imati nepredviđene posledice. Klimatske promene ubrzavaju topljenje glečera i čine pojave kao što su izlivanje glečerskih jezera, klizišta i bujične poplave učestalijim i manje predvidljivim.
"Dobijamo 'sto-godišnje poplave' na svakih pet do 10 godina… klimatski rizici se razvijaju brže nego što pomeramo granice bezbednosti," rekao je Austin Lord iz Stimson Centra.
Političke posledice i poverenje
U takvim krizama lako se javljaju sumnje i glasine — ovoga puta pojavile su se tvrdnje da je pukla brana na kineskoj strani, za koje nema potvrde. Peking je odbacio optužbe kao "lažne vesti", a istovremeno ponudio pomoć Nepalu. Napetosti na graničnom pojasu Kina–Indija dodatno komplikuju pitanja razmene podataka i međudržavne saradnje.
Šta treba da se uradi
Stručnjaci pozivaju na hitnu regionalnu saradnju: razmenu hidrometeoroloških podataka u realnom vremenu, zajedničko praćenje stanja glečera i barirnih jezera, strožije procene rizika pri planiranju i projektovanju, kao i transparentnost kod transgraničnih projekata. Bez zajedničkih sistema ranog upozorenja i otvorene razmene podataka, rizik od ponavljanja sličnih katastrofa ostaje visok.
Zaključak: Iako za sada ne postoji dokaz da je izgradnja direktno izazvala ovu katastrofu, tragedija služi kao snažno upozorenje: ambicija za hidroenergetskim iskorišćavanjem Himalaja zahteva znatno oprezniji, koordinisan i klimatski prilagodljiv pristup.
Pomozite nam da budemo bolji.
