UNEP upozorava da klimatske promene ubrzavaju topljenje glečera i povećavaju rizik od razarajućih poplava, poput one u Himalajima od 26. avgusta kada je stradalo više od 1.100 ljudi. Koautor izveštaja ističe da je preko 40% globalnog gubitka glečera zabeleženo u poslednjoj deceniji, što povećava verovatnoću destabilizacije i rasta glacijalnih jezera. Potrebne su hitne prilagodljive mere, monitoring i brzo smanjenje emisija.
UN Upozorava: Topljenje Glečera Je Hitni Klimatski Rizik — Rizik Od Poplava U Himalajima Raste
Scientists say that global warming is accelerating the loss of mountain glaciers, which can trigger devastating events. (Arun SANKAR)
Promena klime ubrzava gubitak glečera i povećava verovatnoću razarajućih događaja kao što su poplave u Himalajima, upozorava novi izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).
Više od 1.100 tela pronađeno je nakon što je 26. avgusta kolaps glečera pokrenuo ogroman talas ledene vode, stena i nanosa niz granicu Kine i Nepala. UNEP navodi da je cilj da se globalno zagrevanje zadrži ispod 1,5°C sada gotovo izvestan da će biti prekoračen, a posledice bi bile teške čak i ako bi se temperature kasnije spustile.
Koautor izveštaja, Carl-Friedrich Schleussner, klimatski naučnik iz instituta IIASA u Austriji, za AFP ističe da ljudska zajednica mora hitno da odgovori na ubrzanje ekstremnih događaja smanjenjem emisija i jačanjem adaptacije.
Pitanje: Može li se sličan događaj ponoviti?
Odgovor: Klimatske promene pokreću i ubrzavaju gubitak glečera širom sveta. Od ukupnog gubitka mase svetskih glečera od 1970-ih, više od 40% dogodilo se samo u poslednjoj deceniji. Kako glečeri nastavljaju da se tope, rizici od destabilizacije i naglih poplava rastu.
Pitanje: Koji su glavni okidači takvih poplava?
Odgovor: Brže topljenje dovodi do formiranja i rasta glacijalnih jezera bliže podnožju glečera. Promene topografije, odroni stena ili urušavanje delova glečera mogu izazvati veliku talasnu mrežu. Dodatno, topljenje permafrosta i destabilizacija okolnih padina povećavaju verovatnoću naglih, razarajućih događaja.
Pitanje: Da li smo spremni?
Odgovor: UNEP i naučnici upozoravaju da nismo adekvatno pripremljeni. Potreban je hitan odgovor: pojačane mere prilagođavanja, unapređenje monitoring sistema i brzo smanjenje emisija kako bi se usporilo zagrevanje i kupilo vreme.
Koje regije su najugroženije
Rizici su najizraženiji tamo gde se glečeri brzo tope, posebno u regionima Južne Amerike i u takozvanom trećem polu — Himalaji, Kara-korum i Pamir. Ovi rejoni imaju velike glečere, brzo se menjaju i nizvodno su gusto naseljeni, pa su potencijalne posledice po ljudske zajednice i snabdevanje svežom vodom veoma značajne. Himalajski vodeni resursi su ključni za milijarde ljudi, pa svaka veća promena u snabdevanju može imati dalekosežne posledice.
Stručnjaci pozivaju na hitnu međunarodnu saradnju u monitoringu, ranom upozoravanju, infrastrukturnoj zaštiti sliva i smanjenju emisija stakleničkih gasova kako bi se ublažili budući rizici.
Pomozite nam da budemo bolji.
